Астронаути се враћају кући

Че­тво­ро ко­смо­на­у­та у све­мир­ском мо­ду­лу „ори­он”, ко­ји бр­зи­ном од око 6.500 ки­ло­ме­та­ра на сат ле­ти од Ме­се­ца ка Зе­мљи, ју­че је спро­во­ди­ло чи­тав низ те­сто­ва у ва­си­о­ни. Оба­вље­не су при­пре­ме за про­ла­зак кроз ат­мос­фе­ру на­ше пла­не­те у ко­јем моћ­ни шти­то­ви ле­те­ли­це тре­ба да за­шти­те астро­на­у­те од тем­пе­ра­ту­ре ви­ше од 2.600 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са, а ко­ман­дант ми­си­је „Ар­те­ми­да два” Рид Вајз­мен и пи­лот Вик­тор Гло­вер руч­но су упра­вља­ли ко­смич­ком кап­су­лом ка­ко би још јед­ном про­ве­ри­ли њен рад и упу­ти­ли на­уч­ни­ке у прав­цу уса­вр­ша­ва­ња си­сте­ма „ори­о­на” за бу­ду­ће екс­пе­ди­ци­је.

Ју­че у осам ча­со­ва и два ми­ну­та по на­шем вре­ме­ну астро­на­у­ти су би­ли уда­ље­ни од Зе­мље око 321.000 ки­ло­ме­та­ра, а у Све­мир­ском цен­тру „Џон­сон” у Хју­сто­ну оба­вља­не су кон­тро­ле и про­ве­ра­ва­ни про­то­ко­ли за сле­та­ње мо­ду­ла у Ти­хи оке­ан у бли­зи­ни Ка­ли­фор­ни­је, пла­ни­ра­но за су­тра у два ча­са и се­дам ми­ну­та по на­шем вре­ме­ну.

„При­бли­жа­ва­мо се кри­тич­ном пе­ри­о­ду сле­та­ња ле­те­ли­це на Зе­мљу. Тач­но 42 ми­ну­та пре не­го што „ори­он” до­так­не во­ду, док је још на­до­мак на­ше пла­не­те, пред­ви­ђе­но је одва­ја­ње сер­ви­сног де­ла ле­те­ли­це од са­ме кап­су­ле с астро­на­у­ти­ма. Три­на­ест ми­ну­та пре кон­так­та с по­вр­ши­ном оке­а­на мо­дул ће ући у Зе­мљи­ну ат­мос­фе­ру, би­ће на ви­си­ни од 121,9 ки­ло­ме­та­ра и ле­те­ће ве­ли­ком бр­зи­ном ка тлу”, об­ја­сни­ли су ју­че струч­ња­ци аме­рич­ке све­мир­ске аген­ци­је (На­са), ко­ја ор­га­ни­зу­је ми­си­ју „Ар­те­ми­да”, на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре у по­ме­ну­том цен­тру.

На ви­си­ни ма­њој од 11.000 ме­та­ра тре­ба да се отво­ри пр­ви, глав­ни па­до­бран, ко­ји ће успо­ри­ти пад ле­те­ли­це, а на око 7.000 ме­та­ра, је­дан за дру­гим, и пре­о­ста­ла два па­до­бра­на, об­ја­сни­ли су екс­пер­ти На­се.

„Сви си­сте­ми су те­сти­ра­ни мно­го пу­та и астро­на­у­ти су до нај­сит­ни­јег де­та­ља упо­зна­ти с про­то­ко­лом”, на­ве­де­но је из На­се.

„Ори­он” би тре­ба­ло да до­так­не по­вр­ши­ну Па­ци­фи­ка се­дам ми­ну­та по­сле два ча­са су­тра ују­тру, а на од­ре­ди­шту га већ че­ка­ју аме­рич­ки ма­рин­ци на бро­ду „Џон П. Мар­та”, као и ти­мо­ви На­се.

„При­ли­ком оства­ре­ња кон­так­та с во­дом на ле­те­ли­ци ће би­ти из­ба­че­не бо­ве ко­је ће је одр­жа­ти на по­вр­ши­ни док спа­си­о­ци не стиг­ну до ње. Пре­ма про­то­ко­лу, би­ће отво­ре­на вра­та мо­ду­ла и од­мах ће би­ти пру­же­на по­моћ астро­на­у­ти­ма”, ис­ти­чу из На­се.

Два хе­ли­коп­те­ра на бро­ду већ су спрем­на да пре­ве­зу Вајз­ме­на, Гло­ве­ра, Кри­сти­ну Кох и Џе­ре­ми­ја Хан­се­на на од­ре­ди­ште, где ће про­ћи кроз хи­тан ме­ди­цин­ски пре­глед.

Ка­ко из­гле­да до­чек „ори­о­на” има­ли смо при­ли­ке да ви­ди­мо при­ли­ком пр­вог де­ла ми­си­је „Ар­те­ми­да”, кра­јем 2022. го­ди­не, ка­да је ле­те­ли­ца без по­са­де про­ве­ла 25 да­на у ко­смо­су, а за­тим сле­те­ла у Ти­хи оке­ан. За са­мо не­ко­ли­ко ми­ну­та „ори­он” је из­ву­чен из во­де и пре­нет на рат­ни брод САД, а ка­сни­је пре­ве­зен на ис­пи­ти­ва­ње у На­син цен­тар.

Да би се ко­смо­на­у­ти на­шли на тач­но пред­ви­ђе­ном ме­сту не­да­ле­ко од Сан Ди­је­га, пре одва­ја­ња сер­ви­сног мо­ду­ла оба­ви­ће се још јед­на ко­рек­ци­ја пу­та­ње. Астро­на­у­ти у све­мир­ским оде­ли­ма би­ће на сво­јим ме­сти­ма спрем­ни за про­ла­зак кроз ат­мос­фе­ру, што је је­дан од нај­кри­тич­ни­јих мо­ме­на­та њи­хо­ве де­се­то­днев­не екс­пе­ди­ци­је око Ме­се­ца.

Ју­че у ра­ним ју­тар­њим ча­со­ви­ма из ка­би­не мо­ду­ла ди­рект­но у кон­фе­рен­ци­ју за но­ви­на­ре укљу­чи­ли су се Вајз­мен, Ко­хо­ва, Гло­вер и Хан­сен.

„Ова ми­си­ја је по­ме­ри­ла све гра­ни­це, али на ме­не је нај­ве­ћи ути­сак оста­вио тре­ну­так кад је Ме­сец, у чи­јој смо не­по­сред­ној бли­зи­ни би­ли, за­кло­нио Сун­це. Пре од­ла­ска у ду­бо­ки све­мир при­су­ство­ва­ли смо број­ним си­му­ла­ци­ја­ма овог до­га­ђа­ја, ко­је су ство­ри­ли на­ши на­уч­ни­ци, али мо­рам при­зна­ти да ни­сам био спре­ман за оно што смо угле­да­ли. Ме­сец, из на­ше пер­спек­ти­ве та­да 35 пу­та ве­ћи од Сун­ца, пот­пу­но је за­кло­нио зве­зду, оста­вив­ши са­мо ње­не ру­бо­ве. При­зор је од­у­зи­мао дах”, опи­сао је до­га­ђај Вик­тор Гло­вер.

Пред­став­ни­ке сед­ме си­ле за­ни­ма­ло је ка­ко се то­ком овог ду­гог пу­то­ва­ња астро­на­у­ти сна­ла­зе у те­сној ка­би­ни „ори­о­на”.

„Кад тре­ба не­што да узмеш мо­раш да ка­жеш ’не по­ме­рај но­гу’ или ’са­гни се да укљу­чим уре­ђај’... Про­стор је ма­ли, али нас че­тво­ро у ње­му функ­ци­о­ни­ше­мо као је­дан. Кад смо кре­ну­ли у ми­си­ју зна­ли смо да мо­ра­мо да се од­рек­не­мо би­ло ка­квог ком­фо­ра и да мо­ра­мо не­што да жр­тву­је­мо, али ево са­да, осмог да­на у ду­бо­ком све­ми­ру, мо­гу да ка­жем да не бих про­ме­ни­ла ни­је­дан ми­нут ко­ји смо про­ве­ли за­јед­но”, пре­не­ла је ју­че На­син ис­тра­жи­вач и астро­на­ут Кри­сти­на Кох сво­је ути­ске из екс­пе­ди­ци­је.

Д. Ива­но­вић