Николићева: Срби на КиМ живе у тихом егзодусу, ризици су свакодневни

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић изјавила је данас да је ситуација у којој се налази српска заједница у АП КиМ „тешка и крхка'' и да су безбедносни ризици свакодневни, истичући да се о „тихом егзодусу“ Срба недовољно говори у међународним извештајима.

На седници Савета безбедности УН о шестомесечном извештају о раду УНМИК-а у четвртак је указано на потребу пуне примене постигнутих споразума, укључујући и формирање Заједнице српских општина, док је српска страна оценила да извештај не одражава у потпуности тежак положај српске заједнице на КиМ, а Николић је данас указала да је безбедносна ситуација на КиМ нестабилна и оптерећена честим инцидентима.

„Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700'', рекла је Николић за РТС.

Додала је да ти подаци указују да су безбедносни ризици „присутни на сваком кораку и у сваком тренутку'' што, како је рекла, додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.

Николић је, такође, указала да се у извештају УНМИК-а недовољно говори о исељавању Срба које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.

„Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус“, навела је она и додала да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.

Говорећи о седници Савета безбедности на којој је разматран шестомесечни извештај о раду УНМИК-а, Николић је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама и да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у УН.

Коментаришући иницијативе да се смањи или укине УНМИК, Николићева је указала да је присуство те мисије и даље неопходно.

„Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога УНМИК-а могла сматрати завршеном“, истакла је Николић.

Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, нагласила је да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу и да је за Београд то '“тема свих тема“, а да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.

Николићева је указала да је на ЕУ да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.

Говорећи о ангажману специјалног изасланика ЕУ за дијалог Петера Соренсена, оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.

„Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније“, навела је Николић.

Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.

Указала је и на појачане притиске са којима се суочавају Срби на КиМ, нарочито уочи великих празника, уз оцену да потези као што је уклањање српских застава у Грачаници додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.

„Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ“, закључила је Николићева, преноси Танјуг.