Пола века уз аустралијске Србе

Специјално за „Политику”

Мелбурн – Светом архијерејском литургијом коју је предводио митрополит аустралијско-новозеландски Силуан уз саслужење многобројног свештенства и присуство великог броја верног народа молитвено је прослављено педесет година откако је одслужена прва православна литургија у  саборном храму Свете Тројице у Мелбурну.

Митрополит Силуан је након читања јеванђеља одржао беседу о значају празника Васкрсења Лазаревог и празника Цвети, који претходе најсветијем празнику Васкрсења Христова и наговештавају општег васкрсења људског рода које је дато кроз васкрсење Богочовека Христа. У још једном обраћању пред крај литургије Митрополит Силуан је поздравио свештенство, монаштво, амбасадора Републике Србије у Аустралији, Радета Стевановића,  верни народ, председника црквеног одбора и све чланове парохије и црквене општине, хор саборног храма, верни народ и посебну присутну дечицу. У честитки упућеној свима присутнима поводом значајног јубилеја, митрополит је истакао да је велика радост што види толико мноштво народа сабрано у храму и да је то знак да смо на правом путу и да ћемо као заједница опстати на овом континенту. Он је подсетио све присутне да је празник Цвети, један од дванаест највећих празника цркве, храм освештан малим јерејским освећењем, да би „наш народ могао овде да се моли, окупља и преображава себе из обичних смртних људи у оне који су по образу и подобљу божијем и да је била промисао божја, да српски народ овде упали светиљку, која благовести и народу који нас окружује у овоме граду утеху Христову, истину Христову”. На крају је заблагодарио свима који су својим радом и трудом помогли и помажу у раду и напретку црквене заједнице на челу са свештеником и старешином цркве, јерејем Богданом Милићем, који врло одговорно предводи свој народ који му је поверен овде и који се труди да настави тамо где су стали његови претходници и да усавршава живот ове заједнице, 

У наставку прославе јубилеја у црквеној сали, где је организован пригодан програм са трпезом љубави,  присутнима се обратио и протојереј-ставрофор Мирослав Хаџи Поповић, који је низ година служио у храму, читавих 28 година, а сада припомаже младом свештенику Богдану. Он је том приликом  подсетио на историјат цркве и на неке од јереја који су у протеклих 50 година служили свом народу и цркви. Поред већ поменутог свештеника Милуна Костића, први свештеник у цркви је био Теодор Дамјанук, затим протојереји- ставрофори Михајло Толмачев, Милован Миловановић, Петар Дамјановић, Милорад Лончар, јереј Срећко Живановић. Прота Петар Дамјановић, који је уз проту Мирослава, најдуже служио у храму, 18 година, као и прота Мирослав помаже млађем свештенику у парохији Кизборо у Мелбурну. Осврнувши се у шали на њихову заједнички дугогодишњу службу у истој у парохији, прота Мирослав је додао да ће на шездесетогодишњицу храма прота Петар одржати говор.

Историја ове цркве је веома занимљива. Према речима протојереја-ставрофора и намесника мелбурншко-аделајдског Петра Дамњановића, почетком седамдесетих година или после хрватског маспока велики број људи из бивше заједничке државе напустио је своја огњишта, око триста хиљада људи. Један део тих исељеника дошао је и у Аустралију у највећем таласу током 1971. и 1972. године. Тада је још увек постојала подела у Српској православној цркви. Завршио се судски процес између СПЦ и Слободне СПЦ чије је седиште било у Америци. Стицајем неких околности све цркве у Аустралији, сем цркве у Перту и у Сиднеју припале су Србима, који су се везали за Слободну СПЦ у Америци, тако да у Мелбурну није било ниједне српске цркве. Са доласком првог сталног епископа за Аустралију и Нови Зеланд, Николаја Мрђе, почиње организовани црквени живот Српске православне цркве на Петом континенту. Том приликом дошао је и један број младих свештеника међу којима је био и прота Милун Костић, који је био постављен на службу у Мелбурну.

На самом почетку прота Милун је служио литургије у англиканској цркви светога Марка у предграђу Фицрој, у близини центра Мелбурна, где је у пет великих зграда од којих је свака имала преко двадесет спратова живело преко три стотине српских породица. Зато је било преко потребно обезбедити цркву, а за то се указала  прилика 1976. године, када је великим залагањем проте Милуна купљена зграда англиканске цркве, коју су наизменично користили римокатолици и англиканци за своје духовне потребе, у предграђу Бранзвик, шест километара од центра града. Црква је купљена за 108 хиљада долара и исплаћена у рекордном року од три и по године. Веома занимљив податак је да највећу заслугу за отплату дуга имају наше баке, мајке и сестре које су на организованом простору на једној од најпрометнијих пијаца у Мелбурну сваке суботе продавале своје рукотворине, пите, колаче, штрудле, кифлице, торте и сличне ђаконије.

Прва православна служба са малим освећењем одслужени су у овој цркви на Цвети 1976. године, а служио је тадашњи епископ аустралијско-новозеландски, Николај Мрђа са свештенством. Већ следеће, 1977. године, прота Милун је по потреби службе прешао у Енглеску, тачније у Лондон у цркву Светога Саве, где је служио до свога пензионисања пре пар година. Прота Милун је оставио дубоке корене у Аустралији и редовно је обилазио и своје бивше парохијане, кумове и своје пријатеље, а пре десет година био је на великом освећењу цркве поводом четрдесетогодишњег јубилеја саборног храма Свете Тројице у Бранзвику, када је великом освећењу цркве началствовао патријарх српски Иринеј, који је тим поводом дошао из отаџбине заједно са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и свештенством, као и епископи који су некада столовали у епархији аустралијско-новозеландској, епископ Лонгин Крчо и покојни владика Лука Ковачевић.

Црква Свете Тројице је катедрални, односно, саборни храм Срба у Мелбурну  и седиште једне од најстаријих српских православних парохија Митрополије аустралијско-новозеландске. Од самог почетка црквеног живота при парохији Свете Тројице основана је српска етничка школа „Свети Сава”, која пред почетак сваке нове школске године врши упис нових најмлађих полазника, као и Коло српских сестара „Мајка Јевросима”. У оквиру парохије раде и фолклорна група „Коло”, црквени хор „Стеван Мокрањац”  и клуб пензионера. Занимљиво је да се српска црква налази у предграђу Бранзвик, некада радничком, а сада једном од најпожељнијих насеља Мелбурна, недалеко од центра града, који поред српске цркве има још три православна храма, два грчка и једну руску, што се веома ретко среће у Аустралији.