Гласници у космичкој недођији

Два земаљска гласника већ три деценије језде космичким пространством носећи поруку могућим ванземаљским цивилизацијама које ће умети да је прочитају. "Војаџер 2" полетео је 20. августа, а "Војаџер 1" 16 дана доцније, 1977. године - и већ су се од нас удаљили троструко више од доскорашње планете Плутон.
Задивљујуће је да су још исправне и да шаљу податке. Свакодневно се велике антене из "Дубоке свемирске мреже", распоређене широм света, окрећу према наизглед празном делу неба у сазвежђу Змијоносца. И увек ухвате слаб одјек с мноштвом важних показатеља. Пошиљаоци су, иначе, на самој граници Сунчевог система и јављају се 25 година после окончања својег задатка - снимања Јупитера и Сатурна.

Први "путник" је стигао даље, иако је кренуо касније - на око 16 милијарди километара, други је нешто ближе - на око 13 милијарди. Ништа што је човек смислио и начинио није толико далеко одмакло у космичку недођију, мада је то у свемирским размерама надомак невидљиве ограде мајушног Сунчевог дворишта.

Испрва је замишљено да пролете покрај четири планете (Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун са својим пратиоцима) које су се, повременим стицајем свемирских околности, такорећи поређале у строју једна иза друге. Злогуки звездочатци су, сећате се, брже-боље предсказали смак света.

У децембру 2004. "Војаџер 1" је, без пасошке и царинске провере (у пртљагу носи драгоцене чињенице са Земље), прешао Сунчеву космичку границу, названу хелиосфера, од наше звезде удаљену око 14 милијарди километара, и зашао у пространо подручје соларног штита. "Војаџер 2" ће прекорачити крајем године на другом "граничном прелазу".

Цела Сунчева породица (планете и сателити) смештена је, наиме, у невероватно великом мехуру гаса који око четири пута надмашује пречник Нептунове путање. За то је одговорна наша звезда јер тај мехур надувава соларни ветар. Астрономи га називају хелиосфера, а спољашњу мембрану соларни штит.

Соларна опна је важна за људе, штити их од галактичких космичких зрака. Галактички космички зраци су субатомске честице које су супернове и "црне рупе" убрзале готово до брзине светлости. Астронаути су у отвореном свемиру изложени тим честицама, и то је и те како неповољно. Космичко зрачење продире кроз ткиво и оштећује ДНК. Срећом, пре него што доспеју у унутрашњост Сунчевог система одбију се од соларног штита.

Против смртоносног зрачења можемо имати свакојаку заштиту, од танких зидова свемирских летелица до планетарне атмосфере, а соларни штит је прва линија одбране.

С времена на време летелице упадну у "магнетске вртлоге", области у којима магнетско поље соларног штита готово ишчезава, опадајући са уобичајене вредности од 0,1 нанотесли (nT) на 0,01 или, чак, мање. Али се убрзо, због тзв. магнетских брзинских одбојника, двоструко појача - са 0,1 на 0,2 нанотесли.

Соларни ветар је у овом штиту спорији него што је ико очекивао; требало би да успори, али не толико. Пре него што је стигао "Војаџер 1" рачунарски прорачуни показали су да брзина износи од 320.000 до 480.000 километара на сат, а измерено је само 54.000 километара.

Иако нас соларни штит заштићује од космичких зрака из дубоког свемира, он истовремено сам ствара своје зрачење. Ударни талас у унутрашњости даје енергију субатомским честицама које, налик космичким зрацима, зачас улете у унутрашње пределе Сунчевог система. Називају их "аномалијским зрацима" јер нису наелектрисани и погубни као космички.

Астрономи су очекивали да летелица наиђе на више "аномалијских зрака" - на изненађење прошла је кроз то подручје у августу 2005. и није забележила никакве изненадне ударе. Јачина је почела да расте тек када је летелица одјездила неколико стотина милиона километара даље.

"То, заиста, збуњује", искрено признаје Ед Стоун, бивши директор Лабораторије за млазни погон (JPL), који учествује у овом подухвату. "Одакле долазе сви ти зраци?"

Можда ће, управо, "Војаџер 1" и "Војаџер 2" пронаћи извор. Имајући у виду да се путовање наставило знатно дуже од предвиђеног рока, и ко зна шта још?

Следећих десет и више година летелице ће јездити кроз соларни штит који је, иначе, дебео од 4,8 до 6,4 милијарде километара. То је веома велико подручје за истраживање и веома дуго време за нова изненађења.

Уколико путује брзином светлости, свакој поруци са Земље треба 14 сати да стигне до "Војаџера 1" и 12 сати до "Војаџера 2"!

-----------------------------------------------------------

Необични двојац је до сада научнике обрадовао многим открићима, од којих издвајамо:

- узбуркана Јупитерова атмосфера с туцетом џиновских оркана који се преплићу;

- ригање вулкана Јоу, природном пратиоцу највеће планете у Сунчевој породици, стотину пута разузданије од сабраће на Земљи;

- наговештај постојања океана испод залеђене површине још једног Јупитеровог сателита, Европе;

- таласи и ситни састојци у Сатурновим леденим прстеновима;

- дебели непровидни омотач Сатурновог пратиоца Титана, вероватно од метана;

- разноврсне и сложене површине залеђених површина месеца који облећу око ових планета, уобличене вулканима и раседима;

- Нептунова Велика тамна тачка и ветрови који достижу 1.600 километара на сат;

- изливи гејзира на Титану чија температура премашује 6.000 Целзијусових степени;

- такозвана коначна граница Сунчевог система (завршни удар) на којој надзвучни соларни нагло успоравају.

-----------------------------------------------------------

Обе летелице носе по једну округлу златну плочицу са збирком поздрава, звукова и места снимљених на нашој планети. На више од 117 снимака су дочарани земаљски крајолици, поздрави су изговорени на 54 језика, а звуци обухватају јављање грбавог кита, хук вулкана, буку возова, авиона и ракета на полетању, животињско одазивање, шумове појединих алата и мајчин пољубац детета.