Дрински слив енергетски бисер

Најважнији хидроенергетски ресурси у Србији су у доброј мери већ искоришћени, а најатрактивнији капацитети су у нашем непосредном комшилуку или на заједничком водотоку. Дрински слив је, сасвим сигурно, најинтересантнији неискоришћени хидропотенцијал, али је најатрактивнија горња Дрина, на територији Републике Српске. Ако би ЕПС већ изграђеним електранама на овој реци додао и три будуће – „Бук Бијела”, „Фоча” и „Паунце”, могло би да се каже да је Дрина прави електроенергетски бисер.

При крају је израда физибилити студије за изградњу три нове хидроцентрале, а електропривреде Србије и Републике Српске ће ускоро потписати уговор о формирању заједничког предузећа ХЕ „Горња Дрина”.

–Удруживање две електропривреде на економским основама прихваћено је у политичким врховима и Србије и Републике Српске– каже Владимир Ђорђевић, генерални директор ЕПС-а, уочи сусрета министара енергетике Србије и РС и челних људи две електропривреде. ЕПС са ЕПРС чини „природни” електроенергетски систем, јер ЕПС има доминантну производњу из термоелектрана, а Електропривреда РС из хидроелектрана. Зато то може да буде моћна електроенергетска компанија, која већ сада има изузетно атрактивне развојне пројекте, не само на Дрини.

Најављујући да ће најпре бити грађене ХЕ „Бук Бијела” и ХЕ „Фоча”, а потом и хидроелектране „Паунци” и „Сутјеска”, Ђорђевић каже да је реч о укупној инвестицији од 450 милиона евра. Када буду готове, ове четири хидроцентрале производиће годишње 800 милиона киловат-сати електричне енергије.

– Заједничка фирма ће бити двочлано акционарско друштво у коме ће оба партнера бити равноправна. Тако ћемо и улагати. Нећемо све четири хидроелектране градити одједном. Кренућемо са изградњом ХЕ „Бук бијела” и ХЕ „Фоча”, које ће заједно производити 550 милиона киловат-сати годишње. За њихову изградњу треба око 300 милиона евра, од којих ЕПС и ЕПРС треба да обезбеде по 150 милиона евра. Новац не треба да се одмах и одједном обезбеди, већ фазно, у складу са динамиком радова – објашњава Ђорђевић.

Нова компанија са новим хидроелектранама на Дрини биће независан произвођач електричне енергије, који ће произведену струју продавати на тржишту.

– У суседству имамо Хрватску електропривреду. Зашто да не направимо и српску електропривреду (СЕП), у којој ће бити ЕПС и ЕП РС? То ће бити изузетно јак енергетски играч у региону. У будућој заједничкој фирми корпоративно ћесе одлучивати о пословним потезима, како би заједничка компанија пословала у корист обе електропривреде. Са новим хидрокапацитетима на Дрини ЕПС обезбеђује независност од увоза струје у периодима када је она, иначе, најскупља на тржишту – тврди Ђорђевић.

Хидроелектрана „Бук Бијела” је најзначајнији и најатрактивнији хидроенергетски објекат горњег тока Дрине, која има дуги историјат. Под притиском невладиних организација за заштиту околине, влада Црне Горе је одлучила да обустави активности око њене изградње, што је потврдио парламент Црне Горе на седници 14. децембра 2004. године, када је усвојио декларацију о заштити реке Таре.Стручњаци такође потврђују да су актуелни пројекти важне инвестиције, и поред тога што сматрају да пројекат „велике” ХЕ „Бук Бијела” не би угрозио природне лепоте Црне Горе.

Дејан Дивац, директор Завода за бране и хидроенергетику, руднике и саобраћајнице Института за водопривреду „Јарослав Черни”, каже да је једини исправан приступ да се читаво ово подручје третира као јединствена водопривредна целина.

– Пројекат „велике” ХЕ „Бук Бијела”, која је требало да има 450 мегавата,

 не би угрозио природне лепоте Црне Горе, јер су могуће штете од њене изградње и рада уобичајени за овакву врсту објеката и релативно су мали у поређењу са позитивним ефектима, а могу се и додатно умањити применом одговарајућих мера. Река Тара и Национални парк „Дурмитор-Тара” не би били ни на који начин угрожени формирањем акумулације те ХЕ. Акумулација минорно залази у кањон Таре и деоница кањона која би била потопљена занемарљива је у односу на целину кањона Таре. Са друге стране, ХЕ „Бук Бијела” која треба да се гради без Црне Горе, иако би имала знатно мању снагу и мању производњу, и даље је веома атрактиван пројекат и здрава инвестиција – нагласио је Дивац.