Узани струк и широки кукови

НОВИ ИЗГЛЕД
Прекретницом у историји модне индустрије сматра се 1947. јер је исте године француски дизајнер Кристијан Диор лансирао свој чувени "Нови изглед" (New look). Овај догађај представља почетак декаде у свету моде познате као "златно доба". Управо овим феноменом бави се изложба "Златно доба високе моде" која је у току у музеју примењене уметности "Викторија и Алберт" у Лондону.

Док је Париз, са модним кућама попут Баленсијага, Балмен и Фат, привлачио светску пажњу елеганцијом и гламуром, Лондон је словио за мајсторе формалног стила и савршеног кројачког заната са дизајнерима попут Хардија Амиеса. Ова паралела два модна центра с краја четрдесетих и почетка педесетих година прошлог века у центру је пажње поставке која је привукла и гледаоце мало заинтересоване за овај друштвени феномен.

Успех "Новог изгледа" био је у узаном струку и наглашеним куковима, истицању женских облина насупрот строгим и мушкобањастим облицима који су доминирали модом за време другог светског рата. Количина материјала која је била потребна за овакву креацију изазивала је бурна негодовања у Британији, нарочито имајући у виду свугде присутну послератну оскудицу. Тек након што га је прва усвојила принцеза Маргарет, "Нови изглед" прихваћен је и на острву.

Смештена у две просторије, изложба је маштовито опремљена раритетима и ситницама из "златног доба", дајући посетиоцу уверљив осећај да уз аутентичне звуке доба управо шета малим улицама Париза и Лондона где се стварају креације вредне по неколико десетина хиљада фунти за бирану клијентелу.

Производња гардеробе постала је ствар престижа и убедљиво је доприносила економијама обе земље, чак толико да је у 1949. години само кућа "Диор" учестововала са пет одсто у укупном извозу Француске. Колико се пажње придавало сваком детаљу у изради гардеробе говори изјава уметничког директора куће "Балмен": "Урадити прецизно шав, било је питање живота и смрти".

Осим екрана на којима се приказују аутентични снимци припрема и модних ревија, оригиналних колекција Коко Шанел, Ибера де Живаншија, Диора и других (многе од њих несебично позајмљене музеју специјално за ову прилику од приватних лица и удружења), изложба обилује занимљивим детаљима попут оригиналне чипке, веза, дугмади, нацртима и књигама дизајнера, фотографијама и илустрацијама као и оригиналном преписком неких од њих са верном клијентелом. А колико је за ове последње висока мода значила у то време говори и чињеница да се грофица Мона Бизмарк после пензионисања свог омиљеног дизајнера Кристобала Баленсијаге затворила три дана у собу и живела у стању обамрлости.

Посебну чар ове занимљиве поставке представљају фасадне куће направљене у стилу париских радионица специјализованих за израду рукавица, ципела, трака или веза. Овај део изложбе, насловљен "Свет високе моде" фокусира се на производњу ових скупоцених креација, као и доњег веша. Често су и сами корсети били уграђени у хаљину, са екстра допуном на куковима и грудима.

Занимљиво је, свакако, видети и неколико лутака из колекције "Театар моде". Реч је о изложби од око две стотине лутака, обучених у најновије колекције из времена пред сам крај Другог светског рата. Њих су у разне позе аранжирали уметници попут Кристијана Берара и Жана Коктоа. Био је ово одговор париских модних креатора на рат и немаштину. "Театар" је приказиван у Британији, Скандинавији и Америци у периоду између 1945. и 1946. године, прикупљајући новац за жртве рата и промовишући француску моду.

Изложба "Златно доба високе моде" заокружена је колекцијама највећих имена француске моде, укључујући вечерње хаљине куће "Диор" прављене по шест стотина сати у ситном везу и свили, као и Живаншијевом огртачу који је у филму "Чудно лице" носила Одри Хепберн.

Смрт Кристијана Диора 1957. године довела је до краја "златног доба". Уместо приватних атељеа и соба, мода се преселила у бутике и на улице. Али, поједине модне куће негују традицију високе моде и у истим париским радионицама и данас производе оригиналне и скупоцене креације. Неке од њих, дизајниране од стране уметничког директора "Диора" Џона Галијана, смештене су у финални део изложбе у "Викторија и Алберт" музеју. Њих ће посетиоци у Лондону моћи да виде до 6.јануара 2008. године.