Измене статута регрутују нове индепендисте

Портпарол Демократске странке Јелена Триван јуче је рекла да јединство владајуће коалиције није доведено у питање и да не зна откуд теза да све странке владајуће већине не подржавају Статут Војводине као такав. „Можда постоји спорење око појединачних решења, али о томе ћемо разговарати”, истакла је она. Војвођанске странке, међутим, сматрају да су сва решења већ усаглашена у току јавне расправе и да би измене текста, након што је за њега гласало три четвртине покрајинских посланика, представљало својеврсно понижавање војвођанске скупштине.

Политички аналитичар Јово Комшић, професор новосадског универзитета наводи да би корекција текста статута могла пре свега да понови отвори нека спорна питања међу коалиционим партнерима која су већ апсолвирана, рецимо да СВМ сада поново покрене питање уређења судова, или да ЛСВ поново почне да инсистира на неким својим решењима. „Наравно, ДС и без њих може у Скупштини Војводине да изгласа измене које предлаже, баш као што и у Скупштини Србије може да усвоји статут уз помоћ неких других странака. Али та врста скупштинске аритметике озбиљно компромитује вољу и покрајинске скупштине и бирача чији су гласови били врло значајни управо за победу коалиције која је сада на власти у Србији”, каже Комшић.

Он додаје да је највећа одговорност на ДС-у да објасни како је доношење статута од интереса за целу земљу, да је модел војвођанске децентрализације модел за целу Србију и да брани оне вредности и идеје којима се руководила када је статут писан и усвајан. Према његовим речима, прилично је нејасно зашто је владајућа структура себи дозволила да враћа текст који је сама усвојила и тиме отвори простор за нове политичке манипулације, посебно стога што је реч о акту који је сам по себи подложан емотивном и доста ирационалном реаговању.

Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам, невладине организације која је активно учествовала у јавној расправи о предлогу статута АП Војводине, каже да је до извесних тензија у Војводини већ дошло. „Укључили су се и неки фактори, попут СПЦ-а, коју су, очигледно на сцену извели политичари којима то одговара. Чињеница је да је атмосфера око статута подгрејана, и најгоре је то што владајућа коалиција сада одлучује под таквим политичким притиском. И сада се стиче утисак да се унутар владајуће коалиције не зна шта је чији став, и ко шта заступа. Очито је циљ већине опонената да се уради оно што је урађено у Милошевићево време – да од аутономије остане празна љуштура, без икаквог садржаја. С друге стране, ако Војводина у којој је око 70 одсто Срба, као што сад неко жели да представи, жели да се отцепи, онда је Србија заиста у великом проблему”, каже Попов. Он подсећа да је Влада Србије 2005. године, док је њену окосницу чинио ДСС, предложила текст Устава по којем је било предвиђено да покрајинска скупштина доноси законе, што јесте прерогатив државности.

Павел Домоњи, из Хелсиншког одбора за људска права, каже да реакција у Војводини већ има и своде се на тезу да нас „Београд понижава, нуди једну врсту аутономије Војводини, другу Косову”. „Да ли ће тензије бити појачане зависи од тога какав ће став заузети већина у Скупштини Војводине. Ако се статут доради тако да додатно умањи неке надлежности, то ће сигурно довести до нове радикализације. Станке које су од почетка биле против статута ће ликовати, индепендисти ће регрутовати нове чланове”, каже он.

Најгласније у залагању за потпуну аутономију Војводине и истовремено најкритичније према централној власти у северној покрајини су невладине организације, међу којима је и њих 13 окупљених у Војвођанском клубу, чији председник Ђорђе Суботић, најављује да евентуално „скраћивање” статута у покрајини неће проћи без реакција. „Све што слушамо ових дана само говори о односу централне Србије према Војводини. Очигледно је да ће се, због тога, код нас променити досадашња тиха, мирна борба за очување интереса Војводине и да ћемо морати да пронађемо нове методе отпора. Али о том-потом ... Све што се сада дешава, већ је виђено пре двадесет година и Војвођани су у том већ виђеном схватили и научили да морају и другачије да се понашају. Али сада будите сигурни да нашу душу неће убити чаша јогурта”, каже Суботић и додаје да прљаву кампању против предлога статута воде они који осећају да тај предлог заправо „круни” централистичку власт.

Г. Новаковић - А. Поповић

-------------------------------------------------

Три групације аутономаша

Павел Домоњи каже да се у Београду под појмом аутономаши често подразумева једна хомогена група људи са заједничким идејама и циљевима, док је у суштини реч о врло разноликим групацијама. „Ја сам их поделио на три групе. У првој су легалисти, који покушавају да максимално искористе постојећи уставни оквир за аутономију Војводине и овој групи припадају све војвођанске странке у покрајинском парламенту. Другу групу чине „контрактуалисти”, који се залажу за потпуно нову врсту договора са Србијом и практично однос две федералне јединице. Трећи су индепендисти, који нису никаква организована група, већ је реч о личностима које наступају појединачно, најчешће пишући текстове о томе како је бесмислено даље инсистирати на причи о аутономији, како је сваки договор са Београдом немогућ и да је једино решење Војводина држава”, објашњава Домоњи.