Да ли мелатонин помаже код несанице

Многи људи се сваке ноћи сусрећу са проблемом несанице. Жале се да не могу да заспе и траже помоћ на који начин могу да реше тај проблем. Дешава се и да сами узимају одређене препарате, без консултације са стручњаком. Често суплемент мелатонин који је широко доступан у апотекама. Мелатонин је хормон који наш мозак природно лучи. Њега производи мала жлезда звана епифиза, смештена дубоко у мозгу. Она функционише попут унутрашњег сата. Када падне мрак, почиње да лучи мелатонин и тело добија сигнал да је време за спавање. Када сване, продукција се смањује и тада се будимо.

Спец. фарм. Кристина Ковачевић, фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије, каже да мелатонин није лек који нас успављује на силу, већ да он само говори телу да је време за одмор.

– У Србији се мелатонин продаје као суплемент, што значи да га можете купити без рецепта. Слична је ситуација и у већини света. У САД, на пример, ФДА (агенција која одобрава лекове) формално га није сврстала у лекове, али га лекарска удружења препоручују као једну од фармаколошких опција у терапији несанице. Једна обимна анализа више студија показала је да су особе које су узимале мелатонин у просеку заспале око седам минута брже, спавале око осам минута дуже и субјективно оцениле да боље спавају у поређењу са онима који су узимали плацебо (лажну таблету). Седам минута звучи мало, али за некога ко сате проводи будним, и то може бити драгоцено. Мелатонин се посебно препоручује код „џет-лега” (поремећаја ритма због путовања кроз временске зоне), код радника који раде у сменама и код поремећаја циркадијалног ритма, стања у којем унутрашњи сат „поремећено ради” – каже Ковачевићева.

Одређени састојци у диму цигарета значајно смањују дејство мелатонина из суплемената. Пушење активира одређене ензиме у јетри који разграђују мелатонин много брже него иначе, што значи да таблета коју попијете можда ни не стигне да делује како треба. Занимљиво је да пушење не утиче толико на мелатонин који тело само производи, али суплементарни мелатонин онај из таблете или спреја разграђује се знатно брже код пушача, појашњава Ковачевићева.

– Суплементи нису подложни истим стандардима контроле као лекови, па их је могуће наћи и ван апотека, код различитих произвођача. Једно истраживање које је анализирало 31 препарат мелатонина показало је да стварна количина активне супстанце понекад може да се разликује од оне наведене на етикети. Разлика је ишла од тога да таблета садржи 83 одсто мање од декларисаног до чак 478 одсто више. То значи да мислите да узимате један милиграм, а заправо може бити и пет милиграма или скоро ништа. Управо због тога се препоручује да бирате препарате познатих произвођача и да их купујете у апотекама, где вам фармацеут може помоћи да пронађете одговарајући производ. У научним студијама коришћене су дозе од 0,1 мг до 10 мг, а препарати се обично узимају 30 минута до два сата пре спавања. Честа заблуда је да већа доза значи и боље дејство. Код мелатонина то није случај. Многи стручњаци препоручују да се почне са најмањом дозом (0,5–1 мг) и да се она по потреби постепено повећава. Веће количине не морају донети бољи сан, али могу повећати ризик од нежељених ефеката – наводи Ковачевићева.

Истраживања показују да нема довољно података о безбедности мелатонина у трудноћи и током дојења, па је препорука избегавати га.

Наша саговорница напомиње да бебе почињу да продукују мелатонин тек око трећег месеца живота и да давање суплемента може довести до нивоа хормона виших него што је природно, а дугорочне последице нису познате.

– Када је реч о старим особама, иако се сматра безбеднијим од таблета за спавање типа бензодиазепина, постоје извештаји о повећаном ризику од падова и прелома костију код старијих пацијената. Треба знати и да јетра разграђује мелатонин, па код ослабљене функције јетре или код пацијената на дијализи постоји ризик од накупљања лека у организму. Ипак, добра вест је да мелатонин сам по себи не оштећује јетру. Мелатонин стимулише имунски систем, што може бити проблематично код болести попут реуматоидног артритиса или код пацијената који су примили трансплантацију органа. Обавезно се консултујте са лекаром.

Мелатонин се генерално добро подноси. При већим дозама могу се јавити поспаност током дана, мучнина и главобоља. Добра вест је да нема доказа да тело развија навику (толеранцију) на мелатонин, за разлику од класичних таблета за спавање – каже Ковачевићева.

Веома је важно имати на уму да се мелатонин не комбинује са таблетама за спавање (бензодиазепини, золпидем), јер то може довести до претеране поспаности. Опрез мора да постоји и уз коришћење флувоксамина (лек за депресију и опсесивно-компулсивни поремећај), јер он успорава разградњу мелатонина, па му ниво у крви може бити неуобичајено висок.