Рапсодија Нам Џун Пајка

РЕТРОСПЕКТИВЕ

Специјално за "Политику"
Међу великим уметницима, визионарима 20. века, који су својим делом радикално утицали на уметничку праксу, редефинисање језика уметности и обликовање културе мас медија посебно место припада Нам Џун Пајку (1932–2006). Као постмодерни визионар Пајк је креирао естетски дискурс телевизије и покретних слика па га оправдано сматрају оцем видеа и пиониром мултимедијалних жанрова видео-уметности. Овај најпознатији Корејац и космополита, постао је лидер нове генерације уметника, а био је близак идејама Флуксуса, сарађивао је (и био пријатељ) са Џоном Кејџом, Џозефом Бојсом, Лори Андерсон... Свестрани уметник и истраживач, у свом раду померао се из музичке акције и хепенинга до видеа, од видео-скулптуре, инсталације и видео-перформанса из 70-их до сателитских видео-пројеката у 80-им годинама прошлог века. Он је отворио и ново поглавље у видео-уметности, поствидео еру, пребацујући брзину из аналогног у дигитал видео и његову ласерску верзију.

Визуелна вртоглавица

Од 1963. године, када је на изложби у Немачкој први пут изложио телевизор, Пајк је у свом номадском стилу и дискурсу плуралистичке естетике наставио да истражује проблем представљања у визуелним уметностима, однос виртуелног и визуелног, артефицијелног и реалног. У његовом стваралачком концепту покретним видео-сликама намењена је комуникативна димензија уметности и њен трансфер у свакодневни живот.

Велике изложбе и ретроспективе у престижним музејима и галеријама у свету, приређиване су током уметниковог плодног стваралачког века, а поставке – омажи великом Пајку интензивиране су прошле, 2006. године, када је уметник преминуо. Између осталих, установљена је међународна награда Нам Џун Пајк, а у Кореји је почела изградња музеја у којем ће се чувати Пајкова дела.

Обележавајући 80 година рада Korean Broadcasting System (KBC) приредили су ове године у Сеулу специјалну изложбу у част Пајку. Компанија KBC је 1984. дала велику професионалну подршку реализацији Пајковог историјског троделног пројекта – Good Morning Mr. Orwell, Bay Bay Kipling i Wrap around the world – који чини и концептуалну базу поставке Рапсодија. У овој монументалној трилогији синтетизовано је тв емитовање, видео-уметност и перформанс; као мултимедијални концепт повезао је уметност, забаву, музику и спорт у јединствен догађај, а емитовањем преко сателита овај догађај је послат у свет.

Рапсодија, актуелна поставка Пајкових дела у Сеулу, реализована је у KBC холу и његовим сепареима, а ова модерна архитектура сферичних линија вешто је трансформисана у фантастични медијски Дизниленд за који кажу и да је на граници екстраваганције. Музички назив изложбе алудира на Пајково образовање у младости – студирао је композицију у Кореји и Јапану и пре него што је постао видео-уметник, дубоко су га дотицали Шенбергови радови; компоновао је различите авангардне комаде са дешавањем. Без обзира на космополитски стваралачки дух, Пајк је био везан за своје корејско порекло, а његов оријентални сентимент аналоган је са етнички обојеном рапсодијом.

Фокусирајући се на златно доба уметникове каријере, период 1984–2001, Рапсодија је углавном базирана на радовима из 90-их година; на преко 500 ТВ монитора представљено је око 30 видео радова (средњих и великих формата). Поставком доминира идеја да се истакне Пајкова поетска фантазија и спектакуларни сјај покретних видео-слика које у контексту овог замраченог сферичног простора испуњавају посетиоца осећањем тајанственог боравка у непознатом простору у којем су екранска светла једини путокази.

У вертикално дизајнираном простору KBC хола и позиционирању вишеструких тачака, тј. стотину покретних слика и пунктова са којих се гледа изложба, човек готово добија визуелну вртоглавицу.

Видео-инсталација Корњача из 1993. својим огромним димензијама (10 м) доминира централним простором Хола. Корњача је иначе митско створење добро познато Корејцима са националним симболизмом дуговечности, бесмртности, плодности, а данас подсећа и на афоризам – уметност је дугачка, живот је кратак. Компонована од 166 телевизора Корњача осликава комбинацију природе и технологије као и азијске мисли и западне цивилизације, централних проблемских тачака у Пајковој естетици. Око Корњаче се даље нижу радови у вертикалама а спирално степениште и косе равни воде ка следећим нивоима поставке.

Упечатљива вертикална паралела Корњачи је Торањ из 2001. који је постављен близу улаза. Монументални рад висок пет метара, структуром и обликом сличан традиционалном трансмисионом торњу, чине празне кутије старинских телевизора и 20 неонских туба светла. Слике Светског трговинског центра у Њујорку и други видео-клипови из целог света који се емитују охрабрују гледаоце да медирају и/или усвоје идеју о брзини информатичког друштва и глобалног села. Иначе, Пајк је за себе говорио: Ја сам из сиромашне земље и ја сам сиромашан. Морам да чиним људе срећним сваког тренутка.

Видео-скулптура из 1993. представљена је на Бијеналу у Венецији, у оквиру немачког Павиљона. Тешка материјалност монитора анимирана је у живо биће које трансформише систем чула посматрача. У игри речима More log-in: Less Longging Пајк поручује: ако радите компјутером штедите дрво за производњу папира, а наглашава и његову славну примедбу о томе како ће Браунова цев заменити папир. Видео-зид из 1991. је покретни мурал или луминозна скулптура са вишеструким комбинацијама и поремећајем микро и макро видео-слика које симултано емитују светлост. Пајк је такође тврдио да уметност Браунове тубе заузима место уметности на штафелају а ову тезу потврђује видео-мурал.

Електронски вртови

Серија робота такође заузима значајан део у Пајковој видео-скулптури. Кроз серију робота, постмодерној пародији портрета модерног човека и уметничкој слави вештачкој интелигенцији, уметник потенцира своју деклaрацију о хуманизовању технологије и стварању модерног мита сличног ономе Стивена Спилберга. Поред ових радова, ту је ТВ лала која украшава улаз на првом спрату, два видео-канделабра који висе са плафона и Висећи вртови Семирамиде. Такође би издвојили и радове Нептун, ТВ кревет, Јозеф Бојс, Гертруда Стејн. Могло би се рећи да ови радови спајају мелодију видеа у рапсодије коју емитује електронско осветљење на више монитора у фантастичном концепту изложбеног амбијента.

Први спрат има конфигурацију постепеног нагиба а радови прате издигнуте или удубљене нивое. Овде је гледаочева стаза која повезује радове концептуализована као рута указујући на метафору електронског супер аутопута који је Пајк манифестовао. Рута је позорница где коегзистирају уметнички рад и посматрач и ствара интерсубјективни наратив.

Рапсодија је добро структурирана изложба која на готово спектакуларни начин представља доминантне радове Нам Џун Пајка, а жанр видео-арта, средиште Пајкове поетике, као истраживачку уметност светлости и времена.