Шпанија: почиње масовна регуларизација странаца без докумената

Шпански савет министара је данас дао зелено светло Краљевском декрету којим се мења Правилник органског закона о правима и слободама странаца у Шпанији и њиховој друштвеној интеграцији.

Ова структурна реформа, коју је извршна власт описала као „ванредно стање", отвара врата за 500.000 људи који тренутно бораве у Шпанији без легалног статуса како би добили дозволе за боравак и рад, преноси ртвЕ.

Заинтересовани могу да почну да подносе захтеве за регуларизацију онлајн од 16. априла и истог дана могу да закажу термин за лично подношење захтева који почиње од 20. априла.

Циљ мере је формална интеграција у продуктивни систем грађана који су већ део шпанског друштва, али којима је недостајао правни оквир за остваривање својих основних права.

Премијер Педро Санчез, нагласио је морални и практични значај одлуке на конференцији за медије у Пекингу.

„Оно што радимо јесте признавање права грађана који су већ у нашој земљи" рекао је.

Санчез је инсистирао да овај процес регуларизације има подршку широког спектра сектора.

„То је процес који покрећу Католичка црква и послодавци, јер је радна снага потребна како би се наставио раст".

Према његовим речима, закон не само да чини правду мигрантима, већ је „добар и за Шпанију, за пензије данашњих пензионера и за људе који ће се пензионисати".

До краја 2025. године, страни радници су у Шпанији већ представљали 14 одсто осигураника, што је преко 3,1 милиона људи, а Влада те земље тврди да регуларизација не само да јача социјално осигурање већ и побољшава пореске приходе и бори се против сиве економије.

Према преамбули Краљевског декрета, извештаји институција попут Банке Шпаније и Европске централне банке потврђују да су миграциони токови значајно повећали БДП и потрошњу последњих година.

Главна промена у прописима је стварање две нове категорије боравка, а уводи се и додатна одредба која регулише „ванредни боравак" за странце који су већ били у Шпанији пре истог датума и испуњавају одређене кумулативне услове.

Да би добили ове дозволе, подносиоци захтева морају да докажу непрекидан боравак у земљи најмање пет месеци пре подношења захтева, као и да немају кривични досије ни у Шпанији ни у својој земљи порекла.

Од тренутка када процес подношења захтева почне, мигранту ће бити привремено овлашћено да ради, било као запослени или самозапослен, док се не донесе коначна одлука.

Државној поштанско-телеграфској компанији је поверено пружање информација и пријем захтева путем своје националне мреже како би се осигурало да становници руралних подручја или малих општина могу да поднесу своју документацију електронски под једнаким условима.

Рок од три месеца за одговор и посебне олакшице за децу и болесне

Администрација има највише три месеца да реши и обавести подносиоце захтева, а ако се у том року не добије одговор, захтев ће се сматрати одбијеним због административне тишине.

Исто тако, за оне којима је одобрен боравак на основу породичних веза морају формално повући свој захтев за међународну заштиту како би учврстили свој нови административни статус.

Предвиђена су продужења до четири године у случајевима тешке болести, инвалидитета или када је подносилац захтева достигао старосну границу за пензионисање, чиме се ублажавају услови за активно тражење посла.

За малолетну децу, одобрење ће важити пет година, чиме се појачава заштита најбољих интереса детета и олакшава јединство породице без потребе за уобичајеним претходним периодима боравка.

Одлука о одобрењу ове регуларизације путем краљевског декрета изазвала је интензивну политичку дебату.

Влада оправдава коришћење овог пута због „друштвене хитности" и како би се осигурао "брз, ефикасан и на правима заснован" одговор.

Међутим, како парламентарни извори откривају за ртвЕ, овај је омогућлио извршној власти да "избегне будуће парламентарне препреке" у Конгресу где је већина мала, а Народна странка је већ изразила своје незадовољство мером.

Иако је Народна законодавна иницијатива (ИЛП) коју је подржало 600.000 потписа и неколико политичких група била на чекању од 2024. године, извршна власт се одлучила за пут декрета како би убрзала процес, преноси ртвЕ.

Алма Ескура, заменица секретара Народне странке, критиковала је владу због „очигледног игнорисања Парламента" и упозорила на потенцијални „фактор привлачења".

Упркос овим критикама, министар председништва, Феликс Болањос, бранио је коначни текст, наводећи да он укључује запажања Државног савета како би се побољшала његова правна и техничка сигурност.

Влада тврди да је декрет најприкладнији алат за испуњавање искључиве надлежности државе у питањима имиграције и спољних послова.

Овим одобрењем, Шпанија је спремна да започне процес масовне регуларизације у априлу, који, речима министарке Елме Саиз, има за циљ да „почне испочетка" за хиљаде људи који се надају да ће превазићи административну невидљивост.

У писму који је упутио јавности након усвајања Краљевског декрета, Санчез је изразио свој "понос што је Шпанац", видевши како друштво прихвата напредак.

„То је такође чин правде према нашој сопственој историји. Према нашим бакама и декама, који су емигрирали у Америку и Европу у потрази за бољим животом", рекао је он.

Овај процес регуларизације имиграната је најновији у низу од седам сличних процеса спроведених у Шпанији од повратка демократије.

Последња велика регуларизација догодила се 2005. године под владом Хосеа Луиса Родригеза Сапатера, од које је користи имало више од 576.000 људи.

Две деценије касније, влада Педра Санчеза има за циљ да изједначи или надмаши тај утицај, уверена да мера „чини нашу земљу бољом", преноси Танјуг.