Драгаш: Будимпештански сценарио није применљив у Београду

Оснивач и директор Међународног института за безбедност, са седиштем у Београду, Орхан Драгаш оценио је данас да у Београду не може да се понови оно што се догодило у Будимпешти и да поређења између политичких промена у Мађарској и очекивања у Србији могу да делују примамљиво, али да су она у суштини површна и нетачна.

„Србија није Мађарска, и оно што се догодило у Будимпешти не може се поновити у Београду једноставним позивањем на 'енергију промене'. У Мађарској су бирачи бирали између два јасно дефинисана концепта државе”, истакао је Драгаш у ауторском тексту на порталу „ЕУаливе".

Оценио је да не постоји „српски Петер Мађар", односно српска верзија председника мађарске политичке странке Тиса која је у недељу победила на парламентарним изборима у тој земљи, и оценио да они који у Србији који себе виде као „новог Мађара” често превиђају најважнији аспект његове политике, јасну посвећеност европском институционалном оквиру.

„Без овог елемента, поређење губи своје значење. Политичка промена је ствар суштине, а не имитације. Усвајање реторике промене није довољно - њен правац мора бити јасно дефинисан. Још једна разлика лежи у институционалном контексту. Мађарска је чланица Европске уније већ две деценије. Упркос ерозији институција током Орбанове владавине, политички систем је задржао одређени ниво функционалности”, навео је Драгаш.

Према његовим речима, током 16 година, модел мађарског премијера у техничком мандату Виктора Орбана изградио је систем централизоване моћи, клијентелизма и спољнополитичког усклађивања са Москвом, а да је Петер Мађар понудио политички пројекат који обухвата враћање Мађарске у европски институционални и безбедносни оквир, обнављање односа са Бриселом и дистанцирање земље од руског утицаја.

„Ово није била само промена власти - био је то избор између две спољнополитичке оријентације. Зато је резултат био јасан и зато су реакције европских институција биле недвосмислене”, навео је Драгаш.

Он је оценио да се у Будимпешти није славила само промена владе, већ промена правца, истичући да у Србији таква линија раздвајања не постоји.

„Политички пејзаж у Србији је другачије структуриран. Александар Вучић води политику која је често контрадикторна и подложна критикама, али је у суштини прагматична: одржавање односа са ЕУ, уз очување канала са Русијом и Кином, пажљиво балансирајући у контексту рата у Украјини”, указао је Драгаш.

Истовремено, Драгаш је истакао да је „та политика балансирања” постала мета критика, али не из истог правца, како каже, као критике са којима се Орбан суочио у Мађарској.

Додао је и да неке студентске и грађанске иницијативе у Србији, које се представљају као нова политичка енергија не укључује јасно дефинисан проевропски програм.

„Напротив, у одређеним областима усваја наративе који се више поклапају са крутим националним оквиром него са либерално-демократским моделом који је чинио основу Мађарове кампање у Мађарској”, оценио је Драгаш.

Према његовим речима, такво поређење није само нетачно већ и погрешно усмерено и додао да је у Мађарској постојао јасан одговор, односно раскид са „проруским курсом” и „повратак европском оквиру”.

„У Србији таквог одговора нема. Уместо тога, политички простор је испуњен разним, често супротстављеним порукама. Зато аналогија не функционише. Суштинска разлика није у степену ауторитарности или медијском пејзажу, она је у садржају политике. Мађар је победио јер је понудио бирачима правац, а не само противнику. Ово је разлика коју српска политичка сцена доследно превиђа”, истакао је он.

Такође, Драгаш је указао да се велики део опозиционог дискурса у Србији фокусира на негирање владе.

„То је недовољно. Негација не ствара политички пројекат, само га одлаже. Без јасног одговора на питање оријентације спољне политике, свака дискусија о 'српском Мађару' остаје празан концепт”, рекао је он.

Драгаш сматра да је посебно важно схватити суштину Мађарове победе, а то је да она није била победа „замора од владе”.

„Такве победе у овом региону су краткотрајне и не мењају структуру система. Мађар је победио зато што је артикулисао идеолошки кохерентан пројекат са институционалним и међународним оквирима.

Другим речима, бирачи нису једноставно гласали против Орбана; гласали су за нешто конкретно”, истакао је Драгаш, а преноси Танјуг.