Трамп у Ормуском пролазу искушава Пекинг

„Гло­бал­ни по­ре­дак кли­зи у ра­су­ло... Аме­рич­ка бло­ка­да Ор­му­ског про­ла­за опа­сна је и нео­д­го­вор­на”, та­ко су у два да­на ки­не­ски пред­сед­ник Си и Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва у Пе­кин­гу ре­а­го­ва­ли по­во­дом од­лу­ке пред­сед­ни­ка САД До­нал­да Трам­па да од 13. апри­ла уве­де аме­рич­ку вој­ну бло­ка­ду у Ор­му­ском про­ла­зу и на пу­чи­ни обли­жњег Оман­ског мо­ра. Ре­а­го­ва­ње Си Ђин­пин­га „јед­на је од до са­да нај­о­штри­јих оце­на ки­не­ског пред­сед­ни­ка по­во­дом гло­бал­ног по­рет­ка по­ста­вље­ног на За­па­ду, ори­ги­нал­но упо­тре­бљен тер­мин озна­ча­ва не са­мо еко­ном­ско већ и мо­рал­но по­ср­та­ње”, на­вео је ју­че Блум­берг.

У ме­ђу­вре­ме­ну, Ки­на од из­во­зни­ка наф­те из Пер­сиј­ског за­ли­ва на­ба­вља 42 од­сто нео­п­ход­не наф­те, од то­га у Ира­ну око 12 од­сто, на­во­де зва­нич­не ста­ти­сти­ке Пе­кин­га. Ко­ли­ко по­чет­ком апри­ла, аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп про­це­нио је да Ки­на пре­ко Ор­му­ског про­ла­за, на­ба­вља 90 од­сто нео­п­ход­не наф­те. Ако је Трамп ве­ро­вао у тај по­да­так, да ли је он­да слу­чај­но што је аме­рич­ка вој­ска ове сед­ми­це за­по­че­ла још не­из­ве­сну, из­ра­зи­то се­лек­тив­ну бло­ка­ду Ор­му­ског про­ла­за, све уочи на­ја­вље­не по­се­те пред­сед­ни­ка САД Ки­ни сре­ди­ном иду­ћег ме­се­ца?

На­и­ме, пр­во­бит­на об­ја­ва ше­фа Бе­ле ку­ће да ће „сви бро­до­ви” у обла­сти Ор­му­ског про­ла­за би­ти на­да­ље (док Иран не при­хва­ти аме­рич­ке усло­ве за окон­ча­ње су­ко­ба) под­ло­жни про­ве­ра­ма, укљу­чу­ју­ћи и мо­гу­ће укр­ца­ва­ње аме­рич­ких ко­ман­до­са, зна­чај­но је су­же­на у по­то­њем са­оп­ште­њу Цен­трал­не ко­ман­де вој­ске САД. Та­ко да ће пре­ма тој на­ја­ви сви бро­до­ви ко­ји из­ла­зе из или би да при­ста­ну у лу­ке Ира­на би­ти у тим на­ме­ра­ма спре­че­ни. Шта ће би­ти уко­ли­ко аме­рич­ка мор­на­ри­ца по­ку­ша ових да­на да за­у­ста­ви ки­не­ски то­вар наф­те из не­ке иран­ске лу­ке, те­шко је за­ми­сли­ти.

Сто­га је не­из­ве­сно пи­та­ње да ли Трамп на­сто­ји да пре­ко „бло­ка­де Ор­му­за” стек­не стра­те­шку пред­ност у пре­го­во­ри­ма са Си Ђин­пин­гом и по­вра­ти иран­ском бло­ка­дом оспо­ре­ни ста­тус „стра­те­шког кон­тро­ло­ра без­бед­но­сти у Пер­сиј­ском за­ли­ву”.

Да ли ће Аме­ри­кан­ци оста­ти од­луч­ни у на­ме­ри да од­ре­ђу­ју про­то­кол про­ла­за кроз Ор­муз, би­ће ја­сни­је ових да­на. По­зив НА­ТО-у да се ак­тив­но и са­да при­кљу­чи Аме­ри­кан­ци­ма у бло­ка­ди, за­са­да на­и­ла­зи на од­луч­но про­ти­вље­ње Лон­до­на и Па­ри­за. За пе­так у Па­ри­зу је на­ја­вљен скуп „ко­а­ли­ци­је за­ин­те­ре­со­ва­них” за обез­бе­ђи­ва­ње Ор­му­ског про­ла­за, али тек на­кон су­ко­ба САД и Изра­е­ла са Ира­ном.

Ка­да је реч о Иран­ци­ма, они, као ни је­мен­ски Ху­ти, из­гле­да не уз­ми­чу од уз­вра­ћа­ња ра­зним ак­те­ри­ма. На ди­пло­мат­ском пла­ну, Иран је од пет др­жа­ва Ара­биј­ског по­лу­о­стр­ва (Ба­хре­и­на, Са­у­диј­ске Ара­би­је, Ка­та­ра, Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та и Јор­да­на) на Ист Ри­ве­ру за­тра­жио „ком­пен­за­ци­ју због са­у­че­шћа у ра­ту САД и Изра­е­ла про­тив Ира­на”. На вој­нич­ком пла­ну, из Те­хе­ра­на и Са­не сти­жу но­ве прет­ње.

„Ор­му­ски про­лаз је или отво­рен за све (из­во­зни­ке) или ни­је ни за јед­ног. Ни­јед­на лу­ка у Пер­сиј­ском за­ли­ву и Оман­ском мо­ру не­ће ви­ше би­ти без­бед­на ако бу­де угро­же­на без­бед­ност иран­ских лу­ка”, на­ја­вио је Вр­хов­ни са­вет за на­ци­о­нал­ну од­бра­ну Ира­на. Исто­вре­ме­но, из Је­ме­на по­бу­ње­нич­ки по­крет „Ан­сар Алах” сиг­на­ли­зи­ра да би бло­ка­да Баб ел Ман­де­ба и ју­жних при­ла­за Цр­ве­ном мо­ру (по­пут Су­ец­ког ка­на­ла) мо­гао би­ти њи­хов сле­де­ћи по­тез.

За ак­те­ре гло­бал­не тр­го­ви­не наф­том и гло­бал­не ин­сти­ту­ци­о­нал­не по­сма­тра­че су­коб на Бли­ском ис­то­ку све је озбиљ­ни­ја те­ма, по­себ­но у све­тлу из­глед­не не­ста­ши­це фи­зич­ке наф­те на тр­жи­шту. Из тог угла, аме­рич­ка од­лу­ка о ус­по­ста­вља­њу бло­ка­де Ор­му­ског про­ла­за мо­же из­гле­да­ти још де­ли­кат­ни­ја. На­и­ме, ових да­на до ра­фи­не­ри­ја ши­ром све­та (од Ази­је до САД и Евро­пе) сти­жу по­след­њи тан­ке­ри кр­ца­ти наф­том у Пер­сиј­ском за­ли­ву, пре из­би­ја­ња ра­та САД и Изра­е­ла про­тив Ира­на. Чи­ни се да ма­њак наф­те са­да по­ста­је алар­мант­но зја­пе­ћи. На­и­ме, ко­ли­ко у пр­ве две сед­ми­це апри­ла, уме­сто про­сеч­них 13,4 ми­ли­о­на ба­ре­ла днев­но усме­ре­них ка тр­жи­шту Ази­је (из тог прав­ца по­кри­ва 80 од­сто по­тре­ба за наф­том), свео се на око че­ти­ри ми­ли­о­на ба­ре­ла днев­но, на­во­ди лон­дон­ски „Фај­нен­шел тајмс”.

Раз­вој при­ли­ка у Ор­му­ском про­ла­зу, са „дво­стру­ком бло­ка­дом” у опа­сном вој­но­по­мор­ском су­сти­ца­њу Аме­ри­ке и Ира­на – по­ста­је за свет­ску тр­го­ви­ну наф­том то­ли­ко ко­шма­ран, да је Са­у­диј­ска Ара­би­ја ко­ли­ко ју­че за­тра­жи­ла од САД да пре­ки­ну бло­ка­ду Ор­му­ског про­ла­за и вра­те се пре­го­во­ри­ма са Те­хе­ра­ном. У та­квој си­ту­а­ци­ји ри­зи­ка, прет­њи и не­из­ве­сно­сти, це­на ба­ре­ла наф­те ју­че је не­што скли­зну­ла (брент око 98,72 до­ла­ра, ла­ка тек­са­шка наф­та око 96,65 до­ла­ра), на­кон на­ја­ва да би ми­ров­ни иза­сла­ни­ци Ва­шинг­то­на и Те­хе­ра­на, ко­ли­ко већ у че­твр­так, мо­гли да на­ста­ве ди­ја­лог у Исла­ма­ба­ду, или мо­жда у Же­не­ви.