Дијалог уметника са временом

Ваљево – Транскрипти два дуга разговора емитована средином деведесетих година прошлог века у циклусу емисија „Гост Другог програма Радио Београда”, које је водио Милош Јевтић, познати новинар, публициста и хроничар савремене културне и интелектуалне сцене, постали су књига „Вера и Мића” – разговори са Вером Божичковић и Мићом Поповићем. Две сликарске исповести, недавно објављене као 240. дело у познатој едицији „Одговори”, у издању Модерне галерије Ваљево, недавно су као књига представљене у ваљевском храму савремене уметности.

Ова књига је драгоцено сведочанство и сусрет са личностима, мислима и стваралачким световима двоје изузетних уметника, Вере Божичковић Поповић и Миће Поповића, оценила је на промоцији Марија Ђурић, историчар уметности, директорка Модерне галерије Ваљево. По њеним речима, књига „Вера и Мића” није теоријски трактат, нити класична монографија, она је дијалог...

– Дијалог уметника са временом, са сопственим стваралаштвом, али и са нама, читаоцима и посматрачима. Кроз питања и одговоре пред нама се постепено отвара један сложен и богат свет: свет животног уметничког сазревања, личних избора, естетских преиспитивања и историјских околности које су обликовале њихова дела – истакла је она. Марија Ђурић сматра да је драгоцено то што ова књига успоставља равнотежу између два стваралачка гласа који су, иако дубоко повезани, често били различито перципирани у јавности.

– Док је Мића Поповић био снажно присутан у друштвеном и културном животу, артикулишући своје ставове јасно и ангажовано, Вера Божичковић Поповић се открива као уметница изузетне унутрашње слободе, лишена потребе за спољашњом потврдом, али дубоко посвећена сопственом изразу. Управо у том сусрету различитих сензибилитета који се међусобно допуњују, ова књига добија своју вредност – истакла је Марија Ђурић. И констатовала је да нас књига „Вера и Мића” подсећа на нешто што је у савременом тренутку можда важније него икада: на потребу да слушамо уметнике, не само кроз њихова дела већ и кроз њихове речи, јер управо у тим речима откривамо процесе, сумње, борбе и уверења која стоје иза уметничког дела.

У предговору за књигу Јован Поповић, син јединац Вере Божичковић Поповић и Миће Поповића, поред осталог, наводи да се у разговору са Милошем Јевтићем његова мајка представила управо онаквом каквом је он памти – непосредна, непретенциозна, природна и надасве слободна личност...

– Из оваквог психолошког профила разумљиво је исходила Верина веза са структуралним сликарством, са енформелом. Интересантна је њена идеја да је груба структура неформалног сликарства такође врста реалистичног приказа. Али оне умањене, микростварности: прашине, коре дрвета, песка, метала... – наводи Јован Поповић. И додаје:

– Мој отац је међу ликовним уметницима важио за изузетно писменог ствараоца, човека који је био у стању да јасно артикулише како своје идеје о сликарству, тако и своје ставове према ширим друштвеним темама. У извесном смислу, насупрот Мићи, његова животна сапутница пленила је лежерном природом, одбијањем да робује било чему, па тако и амбицији за достизањем славе и друштвеног успеха. На тај начин се у овој књизи Вера и Мића кроз две сликарске исповести савршено допуњују. Баш као што су се и њихови аутори слагали и допуњавали током дугог, складног, заједничког живота.

– Мени је посебно драго што је на известан начин успостављен баланс, да је и моја мајка на неки начин изашла у јавност. Она није била особа која је претерано полагала на тај јавни наступ, али је лепо да се, макар и са закашњењем, и њен глас чуо кроз овај интервју, уз врло инспиративна питања која је постављао Миша Јевтић – рекао је Јован Поповић на промоцији у Модерној галерији Ваљево.

Аутор Милош Јевтић, ваљевски гимназијалац с почетка педесетих година прошлог века, признаје да је о ликовној уметности знао врло мало, али да јој се приближио када су његови познати суграђани Љуба Поповић и Слободан Јевтић Пулика почели да студирају ликовну академију. Јевтић се присетио да је у то време „Политика” објављивала критике Павла Васића о ликовним изложбама, па је и захваљујући њима почео да посећује изложбе и заволео сликарство. Мићу Поповића је, навео је на промоцији, упознао у Симиној 9а, код Калемегдана, где су се скупљали уметници посебних уверења, као што је био и Мића...

Када је започео серију разговора у емисији „Гост Другог програма”, чувена Мира Ступица предложила му је да у госте позове Веру Божичковић Поповић, супругу Миће Поповића...

– Она ме је одвела на изложбу УЛУС-а и упознала с Вером. Вера није често била у јавности, а била је велики сликар, сликар који се може сврстати у сам врх српског сликарства... Сећам се да ми је рекла да јој стално говоре да је она у врху женског сликарства, а она је одговарала: „Ја или сам у врху сликарства или нисам сликар! Не постоји женско сликарство!” – испричао је Милош Јевтић на промоцији књиге. Са Мићом Поповићем је било лакше разговарати, боље га је познавао... Договорили су се да не буде само разговор о сликарству, већ много шире – о животу, али не и о политици.

– Десило се да је разговор емитован баш на дан избора. Ујутру ме зове јавни тужилац, мој школски друг и каже да је тражено да се забрани моја емисија јер сам пустио Мићу у време избора. Ја кажем да није било приче о политици... Тачно, није било приче о политици, али је био Мића Поповић, довољно је што је он гостовао. Мића није био по вољи ондашњег режима – подсетио је Јевтић.