Криза школа скромности

Веровао сам да се Швајцарска, као светски банкар и као богата индустријска земља прецизне механике, неће узнемирити објавом светске „финансијске“ кризе. Међутим. сазнајем да је у хотелијерству алпске републике изведен један радикални рез: створен је хотел нулте категорије!

То је хотел у граду Зевелену, свеже је основан као директна реакција штедљивих Швајцараца на светску кризу. Пошто је криза, резоновао је оснивач овога хотела, све мање ће бити грађана који хоће да ноће за сто или хиљаду евра. Швајцарац ван кризе је штедљив човек, а Швајцарац у кризи пристаје да иде у хотел који је, да би био јефтин, смештен у једно атомско склониште, дубоко под земљом, а у време хладног рата.

У тој бетонској катакомби хотелске собе немају прозора, него током читавог дана и ноћи ради снажна вентилација. Да не би та бука ометала спаваче, они, чим се пријаве на портирницу, добијају чепове за уши. Кад легну под чаршав и ћебета, затакну чепове у ушне канале, и с лакоћом се заспи.

Сада јејош зима, и свако од нас замишља да су собе под бетоном снабдевене моћним електричним или каквим другим грејалицама. Ништа погрешније. Швајцарска није богата да се разбацује струјом, а осим тога власник хотела нулте категорије не би могао да испуни први свој циљ, а тај је – ниска цена, од шест фунти стерлинга за ноћење. Да би се спавачи како-тако згрејали, по ходницима на штриковима дуж зида особље окачи гумене термофоре. Ко је иоле зимогрожљив сам скида термофор са штрика и носи га у кревет. Знам из искуства да је најважније згрејати ноге. Кад си њих угрејао, онда можеш термофор као кученце да пригрлиш и да грејеш и горњи део тела.

Бункери у овом хотелу у градићу близу Цириха опремљени су војничким намештајем. Али ако хоће „луксузну“ собу, спавач може да доплати једанаест фунти екстра, па ће добити стилски намештај из једног хотела који је у кризи пропао.

Добијаш и собне папуче, да не би бос чепао по леденом бетонском поду. А за одлазак под топли јутарњи туш гости вуку сламку, па коме се посрећи тај се и истушира.

Да ли је тај спољни свет, који рађа невероватне облике луксуза и потрошачке маније, прибегао отварању хотела нулте категорије из неке шеге? Не. Тај свет сматра првим законом мишљења – трезвеност и реалистичко суочавање са стварношћу.

Не надам се да ће код нас, чак и да се криза заоштри, доћи до уласка хотелијера у катакомбе. У дилеми између луксузне потрошње и оскудног газдовања, наш ,,човек одлуке” увек ће се одлучити за нешто чиме се „јача углед државе“, то јест за луксуз. Наравно, наше ,,људе одлука” треба преваспитати. Ако неће добровољно да се коригују, криза ће их на корекције силом натерати. Сигурно је да Швајцарци не губе углед откривајући своју чуварност! Углед им расте! Јер, криза је.

Не смемо ни помислити да је „хотел нулте категорије“ једини вид штедње у данашњем свету. Истога дана када је створен нулти плебејац међу хотелима, са Далеког истока, из Јапана је стигла вест да Хонда (!) напушта „Формулу један“!

Казаћемо: азијска чуварност. Или: не схватају значај спорта! Чуј: Јапанци не схватају! Не, уз ,,Хондино” бекство из скупе ,,Формуле један”, и ,,Мерцедес” је објавио да ће кресати трошкове за педесет одсто... Није чудно, па и Немци су штедљиви, рећи ће неко ко је равнодушан према овим вестима.

Али управљачи ,,Хонде” нису равнодушни. Они су назвали ову кризу кредитном кризом, и вирнули у своју кесу. Закључили су да је такмичење најбржих аутомобила „неподношљиво скупо јер тим брзих такмичара потроши годишње 1,6 милијарди долара. ,,Хонда” коју је основао Соичиро Хонда има тим за Ф1 од 1964. године, а основала га је пре него што је ,,Хонда” почела правити аутомобиле. ,,Хонда” је једном већ иступала из Ф1, али се 1980. вратила у светски циркус муњевитих болида.

Вест из Јапана покренула је питања у ,,Формули један”: Хоће ли се и само ово такмичење наћи у невољама или ће све бити у реду 2009?

А у мени ове две вести рађају питање: Хоћемо ли и ми нешто свести на нулту категорију, или ћемо се и даље понашати као осиротели грофови? А ти су се држали девизе: лепо се носи, па макар не имао хлеба да једеш.