Туђман није контролисао Осијек

Од нашег сталног дописника
Загреб – Док се још није слегла прашина у јавности после пристрасног сведочења Владимира Шекса које је очито требало да помогне Бранимиру Главашу оптуженом за ратне злочине почињене над српским цивилима у Осијеку крајем 1991. године, суђење је настављено сведочењем које сасвим другачије описује тадашњу ситуацију у Осијеку. Као сведок пред судским већем наступио је Јосип Бољковац, први Туђманов министар унутрашњих послова (од маја 1990. до јула 1991), који је изјавио да у то време Фрањо Туђман „није имао контролу над Осијеком”, већ су у њему „главну реч водили Владимир Шекс и Бранимир Главаш”.

„Колико ја знам, без њих се ништа није могло направити у Осијеку”, рекао је Бољковац. Шекс је, подсетимо, тада био шеф Кризног штаба за Славонију, што значи и најодговорнији за све што се дешавало на том подручју, а Главаш градски секретар за одбрану. 

Иако није рекао ништа посебно ново у односу на оно што је већ говорио током протеклих година, сведочење Бољковца је било изузетно занимљиво, а важно је што је то изговорено пред судским већем и на тај начин улази у трајна документа која говоре о том периоду хрватске недавне прошлости. Бољковац је, на пример, навео да постоји записник из којег је видљиво да се Туђман жалио и тадашњем шефу Унпрофора Јасушију Акашију како губи контролу над Осијеком. Рекао је и да су напад на Борово Село и пуцање по српским кућама наредили и организовали Гојко Шушак, Вице Вукојевић и Бранимир Главаш, који су такође у томе непосредно учествовали и сами пуцали из ручног бацача по Борову Селу, што је изазвало међунационалне трзавице у том крају, што су они вероватно и желели. О томе га је такође известио Јосип Рајхл-Кир. У тој акцији, иначе, Шушак је изгубио пиштољ.

Бољковац је означио Главаша као одговорног и за смрт шефа полиције Осијека Јосипа Рајхла-Кира (1. јула 1991), после чега је он смењен с функције министра унутрашњих послова, јер је – како наводи – хтео да покрене истрагу и ухапси одговорне за атентат на Рајхл-Кира. Још пре више година Бољковац је изнео у јавност да му се тада Рајхл-Кир жалио како му прете ликвидацијом управо Главаш и Шекс, па је намеравао да га склони од њих у Загреб, али је у томе очито закаснио.

„Да нисам смењен (2. јула 1991) Главаш би вероватно завршио у затвору”, рекао је Бољковац, напоменувши како је у после убиства Рајхл-Кира у Осијеку „настао хаос и анархија”.

Сведочење Шекса пре неколико дана запрепастило је домаћу јавност, поготово због чињенице да је поново дошло до потпуног обрата у његовом односу према Главашу. Причом како је у то време „пета колона прерушена у униформе ЗНГ и полиције” ликвидирала виђеније Хрвате по Осијеку с намером да ослаби његову одбрану очито је требала да у сасвим невином светлу прикаже улогу Главаша у тадашњем Осијеку. То је све веома подсетило на ондашње приче како „снајперисти КОС-а харају по Загребу”, што је толико узело маха да је на крају МУП морао службено да демантује и у дневној штампи објави како у Загребу нема ниједног снајперисте и томе слично.

Тужилац у процесу Бранимиру Главашу и неколицини његових сарадника из јединице која је одводила, мучила и убијала српске цивиле на обали Драве овакво сведочење одмах је описао речима да је „Шекс четврти Главашев бранилац” (поред тројице адвоката) и оценио као неистиниту Шексову тврдњу да је Главаш „имао само цивилна овлаштења”.

Данас је требао да сведочи тадашњи потпредседник хрватске владе Милан Рамљак, али је то због његове спречености одложено.