Министарка Павков: Изменом закона смањује се оптерећење грађана који користе заштићено подручје

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је данас да се изменама и допунама Закона о накнадама за коришћење јавних добара утиче на смањење финансијског оптерећења грађана који свакодневно користе заштићено подручје као део свог животног и радног окружења. Она је то рекла током начелне расправе на седници Народне скупштине, образлажући Предлог закона о измени и допуни Закона о накнадама за коришћење јавних добара.

„Основни разлог због којих се предлаже измена и допуна Закона о накнадама за коришћење јавних добара садржани су у потреби да се прошире ослобођења физичким лицима која имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази заштићено подручје, и физичким лицима која имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе која се граничи са територијом јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази заштићено подручје, и то за улазак и коришћење моторног возила”, рекла је Павков.

Навела је и да је циљ проширења ослобођења да се изједначе услови свим физичким лицима која се налазе у непосредном окружењу заштићеног подручја и да трпе иста, односно слична ограничења у коришћењу простора и ресурса као и становници унутар самог заштићеног подручја.

„Такође, олакшава се пословање малих пољопривредних произвођача, занатлија и породичних предузећа који често послују са ниским профитним маржама и којима сваки додатни трошак значајно утиче на одрживост. Оваква мера доприноси задржавању становништва у руралним и пограничним подручјима, јер смањује трошкове живота и рада, и што је од посебног значаја у контексту данашњих демографских изазова”, рекла је Павков.

Поред тога, додаје Павков, јача се поверење локалног становништва у институције, јер се уважава њихова специфична позиција и чињеница да су управо они најчешће непосредни чувари тих простора.

„Смањује се и административно оптерећење и за кориснике и за управљаче јер се избегавају бројни захтеви, жалбе и поступци који су се до сада оптерећивали систем. Коначно, ова мера доприноси развоју одрживог туризма јер локално становништво постаје активнији учесник у туристичкој понуди, а не пасивни корисник или оптерећени субјект”, казала је Павков.

Навела је и да је предлог у складу са Законом о заштити природе којим се прописује обавеза усклађивања људских активности, економских и друштвених развојних програма и планова, основа и пројеката са одрживим коришћењем обновљивих и необновљивих природних ресурса и дугорочним очувањем природних екосистема и природне равнотеже.

Образлажући Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком ЕУ у Републици Србији, истакла је да је у питању системски закон од стратешког значаја за земљу, који представља један од кључних предуслова за напредак у оквиру поглавља 22 у приступним преговорима, али и важан корак у укупном процесу приступања Србије ЕУ.

„Усвајањем овог закона, Народна скупштина не само да доноси један пропис, већ поставља темеље институционалног система који ће омогућити да Србија буде у потпуности спремна за управљање средствима кохезионе политике након приступања ЕУ”, рекла је Павков.

Додала је да предлог закона успоставља општи и стабилан правни оквир којим се по први пут у Србији системски уређује начин припреме, управљања, контроле и надзора над фондовима кохезионе политике ЕУ, који ће Србији бити доступни даном приступања ЕУ, преноси Танјуг.