Ауто налик ветрењачи

Тутин – Тутинац Исмет Хот у свом граду је познат као предузетник који се бави израдом бетонске галантерије. Знају га и као човека немирног духа, који стално нешто „чачка“ око мотора и технике.

Пре десетак година Исмет је радио у Луксембургу. У Европи се већ тада причало о екологији, штетним издувним гасовима из ауспуха аутомобила, обновљивој енергији. Ветрењаче на холандским пољима и у Луксембургу деловале су као путоказ свету који је сам себе почео да трује.

По повратку у Тутин, сећање на дечје ветрењаче – играчке оживело је. Исмет је почео да прави комбинације са модерним техничким достигнућима. Снага ветра увек му је деловала неухватљива, неискоришћена. А, опет, зна да се папирна ветрењача окреће док дете трчи, а кад стане и она се заустави. Тим принципом руководио се и приликом свог открића. Док показује свој изум, тврди да је пронашао начин да снагу ветра упрегне у покретање аутомобила.

Камиончић, сличан дечјој играчки, са уграђеним пропелером, прототип је превозног средства којем ће се, Исмет верује да ће доћи то време, окренути аутомобилска индустрија.

– Камиончић има два пара акумулаторских батерија. Кад се креће, он троши струју из једног пара, а други пар се пуни струјом добијеном окретањем пропелера. Кад се једне батерије испразне, аутоматски се троши струја из других, а ове испражњене почињу да се пуне струјом добијеном окретањем пропелера – објашњава Исмет наизглед једноставан принцип коришћења ветра, па просто намеће питање како се нико пре њега тога није сетио.

Наравно, путнички аутомобили имали би нешто веће пропелере и уместо батерија користили би праве акумулаторе, чије пуњење не би ништа коштало.

Исмет Хот зна да је за прихватање значајних идеја некада потребно да прођу деценије, а да су проналазачи, сем на стрпљење, често морали да рачунају на то да ће наићи и на подсмех. И на његов проналазак, заштићен код Завода за интелектуалну својину, неки гледају са подсмехом. Он ипак верује да за његов изум време тек долази.