СПЦ данас обележава Источни петак

Српска православна црква данас обележава Источни петак. Овај празник део је Светле недеље, седмице после Васкрса током које се сваког дана служи Света литургија, као и на дан Васкрса. Посвећен је Пресветој Богородици и у црквеном календару уписан подебљаним словом.

На овај покретан празник, као и у среду Светле недеље, не треба постити. Они који посте сваки петак у години, прескачу пост ове недеље, јер се цела прославља као један непрекидни дан.

Празник Живоносног источника

У народу је празник посвећен Мајци Божијој познат као Источни петак. Његови корени сежу у 5. век, када је византијски цар Лав Велики у близини Цариграда подигао храм код извора познатог као „Живоносни источник“.

Према предању, будући цар Лав је једном приликом у шуми срео слепог човека коме је, надахнут Божијим надахнућем, помогао да пронађе извор воде. Умивши га и напојивши га водом са тог извора, слепац је повратио вид. Након што је ступио на престо, Лав Велики је на том месту подигао цркву. Временом је ово место постало стециште верника из свих крајева који су веровали у исцелитељске моћи ове воде, тражећи спас од најразличитијих тегоба – од физичких болести попут грознице, тумора и неплодности, па све до душевних обољења. Сто година касније, храм је обновио и проширио цар Јустинијан, након што се и сам излечио на овом светом месту.

На икони која се везује за овај празник, а која се у појединим домовима прославља и као крсна слава, приказана је Мајка Божија са Богомладенцем изнад извора, којем притичу верници свих сталежа – од царева и свештеника до оних најсиромашнијих и оболелих, тражећи благослов и исцељење.

Источни петак представља симбол наде и духовне снаге, подсећајући вернике на дубоку везу између вере и исцељења.