Легионарска болест у Србији

Дијагноза легионарске болести постављена је код 14 мушкараца из Србије који су боравили на 21. светском првенству у мушком рукомету које је одржано у Хрватској, а међу оболелима нису рукометаши репрезентације Србије. У Министарству здравља напомињу да су сви оболели добили инструкције да се јаве Институту за тропске и инфективне болести Клиничког центра Србије, а да је ову болницу засад посетило седморо људи. Осим једног оболелог који је јуче смештен у Инфективну клинику због запаљења плућа и који се добро осећа, осталима који су се обратили лекарима због благе клиничке слике обољења, попут главобоље, малаксалости, повишене телесне температуре, сувог кашља и болова у мишићима, саветовано је кућно лечење.

– Имао сам повишену температуру два дана по повратку из Хрватске. Након снимања плућа закључено је да имам упалу. Затим сам отишао на преглед у Инфективну клинику, где су ми рекли да на основу клиничке слике претпостављају да имам легионарску болест – објаснио је за наш лист Београђанин који је задржан на лечењу.

Како кажу у Министарству здравља, Национални центарзаМеђународниздравствениправилник у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је одмах по добијеној информацији о појави легионелозе код држављана Норвешке по повратку из Хрватскеод Светске здравствене организације и Европског центразаМеђународниздравствениправилник у Копенхагенузапочео епидемиолошко истраживање.

– Спроведенје епидемиолошки надзор над свим грађанима Србије који су присуствовали шампионату у рукомету у Хрватској.У периоду од 16. до 23. јануара у Поречу је боравило99 грађана Србије. У три хотела „Дијамант”, „Плава лагуна-Молиндрио” и „Плава лагуна-Паренциум” било је смештено 89 људи, а 10 у приватним апартманима.Обољење се појавило међу гостима сва три хотела, али не и код оних у приватном смештају. За све оболеле је било заједничко коришћење базена и фитнес центра у хотелу „Дијамант” – објашњавају у Министарству здравља.

Двојица мушкараца прегледана су и у Клиници за заразне болести у Нишу због сумње да су током боравка на рукометном првенству у Хрватскојзаражени бактеријом која изазива легионелну пнеумофилију.
Професор др Жарко Ранковић, директор ове клинике, објаснио је за „Политику” да су они после прегледа пуштени кући, јер је код њих утврђена клиничка слика грипа.

– Осморо људи из Ниша је било на рукометном првенству у Хрватској, али су респираторне сметње, благ кашаљ и болове у зглобовима имала само двојица мушкараца којима је саветовано да дођу код нас на преглед. Због симптома сличних благом облику грипа, они су добили терапију и излечење је могуће у року од два до пет дана – истакао је др Ранковић.

Како су пренели хрватски медији, у Поречу је у току епидемиолошко истраживање како би се утврдио извор заразе и околности под којима је за време Светског рукометног првенства од легионарске болести оболело шесторо навијача. Међу њима су четири норвешка држављанина и по један држављанин Хрватске и Данске, који, према незваничним информацијама, нису животно угрожени. Поводом ових случајева, лекари објашњавају да нема разлога за страх пошто се легионарска болест не преноси са човека на човека.

Како незванично сазнајемо, додатни проблем је што код нас бактерија која изазива ово обољење не може да се дијагностикује, јер не постоје серуми који се користе за утврђивање њеног присуства у организму, па због тога лекари могу да лече пацијенте само на основу клиничке слике обољења.

-----------------------------------------------------------

Без лечења – висок проценат смртности

Кривац за настанак легионарске болести је аеробни бацил који се најчешће налази у природи, у стајаћој води, док се у цивилизованој средини може наћи у води централног грејања и систему за терморегулацију просторија. Уколико се овакви системи(каквих има у неким болницама, хотелима, пословним центрима)не одржавају редовно,постају идеално место за размножавање и ширење легионеле. Болест се јавља код људи који бораве у истим просторијама, а карактерише се повишеном телесном температуром, малаксалошћу, умором, укоченошћу мишића, кашљем и понекад крвавим испљувком. Болест се лечи антибиотицима, а уколико се не препозна на време и ако пацијент не узима лекове смртност је велика – од 15 до 25 одсто.

– Легионарска болест је први пут откривена у Филаделфији 1976. године на Конгресу америчких војних ветерана, легионара. Будући да бактерија захвата респираторне органе, код неког се, зависно од имунитета, може јавити блага слика обољења, а код неког пнеумонија. Сећам да је у бившој Југославији неколико пута долазило до појаве легионарске болести, као што је био случај у Макарској и Цавтату – истакао је др Вељко Ђерковић, епидемиолог београдског Завода за јавно здравље.