Историјска места припадају целом човечанству

На почетку двонедељног примирја ирански министар туризма Реза Салехи-Амири изјавио је да се штета на историјским споменицима у Ирану, настала током сукоба са Сједињеним Америчким Државама и Израелом, процењује на око 57,7 милиона долара, односно приближно 7,5 билиона иранских ријала. Оштећења су забележена на укупно 140 историјских локалитета распоређених у 20 провинција широм земље, рекао је министар, а пренеле агенције. Према његовим речима, највећа штета регистрована је у Техерану, где су оштећена 63 споменика, затим у Исфахану са 23 и у региону Курдистана, где је оштећено 12 локалитета. Остали објекти налазе се у различитим деловима земље.

Министар није изнео детаље о томе који су конкретни споменици претрпели оштећења, нити колики је степен њиховог уништења. Међутим, недавно су иранске државне новинске агенције јавиле да је неколико историјских зграда у комплексу палате Садабад у Техерану оштећено у ударном таласу америчко-израелских ваздушних напада на иранску престоницу, док се на самом почетку рата и Унеско огласио наводећи која културна добра из светске баштине су оштећена.

Мада информације нису прецизне, ирански медији су пренели да је у поменутом историјском комплексу Садабад ударним таласом експлозија наводно оштећено неколико зграда, у којем се налазе музеји и председничка резиденција. Фотографије и видео-снимци које су објавиле новинске агенције ИРНА и ИСНА приказују крхотине, посебно разбијено стакло и делове плафона, разбацане по поду Зелене палате, једног од главних павиљона. Најмање два друга павиљона су такође оштећена, саопштила је ИРНА.

Комплекс палата Садабад у северном Техерану је историјска знаменитост која обухвата више од 100 хектара у подножју планине Алборз. Некадашња летња резиденција династија Каџар и Пахлави данас је претворена у огроман музеј са 15 до 18 палата и музеја окружених раскошним вртовима, а истиче се Белом и Зеленом палатом. Овај велики комплекс у северном Техерану обухвата природну шуму, улице, канате, галерије, виле/палате и музеје. Поред музеја, у палати Садабад, једном од најпосећенијих места у овом граду, налазе се резиденције иранског председника и гувернера покрајине, док се у близини налазе објекти Револуционарне гарде и правосуђа.

Унеско је такође још пре месец дана, како је тада пренео „Гардијан”, идентификовао четири оштећена локалитета у Ирану, од 29 локалитета светске баштине у земљи, а међу њима су палата Голестан, зграда у историјском центру Техерана, џамија Џамех у Исфахану (централни Иран) и праисторијска налазишта у долини Хорамабад (источни Иран). Штета је нанета упркос координатама које је Унеско послао, саопштено је тада.

Колико се могло сазнати по ипак штурим информацијама, најозбиљнија штета нанета је техеранском Голестанском дворцу, који датира из 14. века, и дворцу Чехел Сотун у Исфахану из 17. века.

Судећи по видео-снимцима и јавним изјавама, ниједна историјска зграда није директно погођена пројектилом, али су ударни таласи од оближњих експлозија и могући остаци пројектила разбили стакло и оштетили плочице и зидове.

Видео са места догађаја, који се вртео на „Инстаграму”, показао је да је чувена дворана огледала палате Голестан разбијена, док су комадићи стакла разбацани по њеном поду.

Кад је реч о дворцу Чехел Сотун у Исфахану, престоници Ирана у три историјске епохе, где велики део архитектуре датира из доба династије Сафавида, од 16. до 18. века, он је претрпео највећа оштећења, али су пријављена и оштећења у палати Али Капу и неколико џамија око огромног трга Накш-е Џахан. Видео-снимци које су снимили становници унутар трга приказују стубове дима који се дижу од оближњих ваздушних напада, пренео је „Гардијан”.

Гувернер Исфахана Мехди Џамалинеџад рекао је тада да је штета нанета чак и након што су координате историјских локалитета биле размењене међу зараћеним странама и након што су плави штитови – који означавају историјска блага према Хашкој конвенцији из 1954. године о заштити културних објеката у рату – постављени на кровове важних зграда.

„Исфахан није обичан град, то је музеј без крова”, рекао је Џамалинеџад у говору објављеном на друштвеним мрежама, нагласивши да ни у једној од претходних епоха, ни у авганистанским ратовима, ни у могулском освајању, чак ни током ’свете одбране’ (рата између Ирана и Ирака 1980–1988) ово никада није урађено”.

„Ово је објава рата цивилизацији. Непријатељ који нема културу не обраћа пажњу на симболе културе. Земља која нема историју не поштује знакове историје. Земља која нема идентитет не цени идентитет”, додао је Џамалинеџад.

Један ирански геолог који је годинама радио у Исфахану рекао је у поруци прослеђеној „Гардијану” да је древна престоница посебно рањива. „Исфахан је дуго био нападан одоздо, слегањем тла које уништава структуре из доба Сафавида, а сада и одозго, од стране Американаца. Чини се да Исфахан данас има мање пријатеља него икад”, рекао је геолог.

Унеско је још почетком марта издао саопштење о забринутости због ових оштећења, наводећи да је „свим заинтересованим странама саопштио географске координате локалитета на листи светске баштине”.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи је, међутим, критиковао Унеско због тога што није био гласнији, наводећи на друштвеним мрежама да је „његова тишина неприхватљива”, пренео је „Гардијан”.

Аракчи је за штету окривио Израел и оптужио га за „бомбардовање иранских историјских споменика који датирају још из 14. века”. Он је на мрежи „Икс” написао да је природно да „држава која не траје ни век мрзи нације са древном прошлошћу”.

Једно од оштећених места на почетку сукоба био је и замак Фалак-ол-Афлак у граду Хорамабад, у провинцији Лорестан, пренео је „Гардијан”. Према речима шефа одељења за наслеђе провинције Ате Хасанпура, на мрежи „Телеграм”, напад је погодио обод замка, уништивши канцеларије његовог одељења, као и суседне археолошке и антрополошке музеје, и повредивши пет чланова особља, али срећом, како је навео, главна структура замка није оштећена.

Према локалним иранским медијима, културна блага у покрајини Курдистан на северозападу Ирана такође су погођена. У Санандају, другом највећем курдском граду у земљи, извештаји наводе да су виле Салар Саид и Асеф Вазири из 19. века, које служе као курдски музеји и места наслеђа, претрпеле оштећења на вратима и витражима.

Амерички Комитет „Плавог штита”, непрофитне организације посвећене поштовању Хашке конвенције, издао је још на почетку рата саопштење у којем се наводи да иранска историјска места „не припадају само иранском народу, већ целом човечанству”.

„Уништавање културног наслеђа је неповратно. Оно брише идентитет, историју и заједничко сећање цивилизација. Ниједан војни или политички циљ не оправдава намерно или немарно уништавање заједничког наслеђа човечанства”, наведено је у овом саопштењу.

Техеран је са своје стране најавио да намерава да се обрати релевантним међународним институцијама са захтевом за надокнаду причињене штете.