Процес против Шешеља у ћорсокаку

Специјално за „Политику” од дописника Бете из Хага

Јучерашњом (не) очекиваном одлуком да на неодређено време прекину суђење Војиславу Шешељу, судије Хашког трибунала дале су преко потребан „минут одмора” тужиоцима, којима је за извођење доказа против лидера Српске радикалне странке остало још само шест радних сати.
Када ће и да ли суђење Шешељу бити настављено, након што следеће недеље судије саслушају још једног сведока, за сада неизвесно је. У одлуци се, наиме, наводи да ће прекид трајати док судско веће не одлучи другачије.

Прегласавајући председавајућег Жана-Клода Антонетија судије Фредерик Хархоф, из Данске, и Флавија Латанци, из Италије, усвојиле су захтев тужилаштва за прекид суђења до даљег, заснован на тврдњи једног заштићеног сведока да су му Шешељеви сарадници претили.
Подносећи захтев средином јануара, тужилац Дерил Мандис је у судници оценио да је „интегритет поступка компромитован”, сугеришући да процес до сада није био правичан – за тужилаштво. Јавност је тада остала ускраћена за детаљније образложење, које је тужилац дао иза затворених врата.

И шта сада, питали су се јуче посматрачи и новинари у судским холовима, али нико, укључујући и представнике тужилаштва и трибунала није имао одговор.

Да ли тужилаштво – које је Шешељ јануарском најавом да неће изводити доказе одбране довео у временски теснац – само „купује време” у нади да ће пронаћи нове, кључне сведоке или, пак, наговештава да би због „нарушеног интегритета” и „неправичности” поступка могло затражити ново суђење – за сада се не може разлучити.

У виду, при том, ваља имати и да Шешеља ускоро пред трибуналом очекује још једно суђење, по оптужници за непоштовање суда у којој се тврди да је у једној од својих књига открио идентитет заштићених сведока.

Као и прекид главног суђења, тај процес биће последица тврдњи тужилаштва да Шешељ од почетка поступка у новембру 2007. застрашује сведоке, на које је Шешељ узвраћао контраоптужбама да му тужиоци притисцима преотимају сведоке одбране.

Председавајући судија Антонети, саопштавајући одлуку о прекиду процеса, није се либио да Шешељу препоручи улагање жалбе, уз опаску да би апелационо веће суда морало одлучити да ли је исправно прекидати суђење оптуженом који је шест година у притвору и то неколико сати пре краја извођења доказа оптужбе.

Шешељ је у судници, међутим, на темељима своје одбране, тврдио да се прекидом, по налогу НАТО, САД и ЕУ, чије судије су „инструменти”, спречава „прави, природни и правни” исход суђења – ослобађајућа пресуда.

У једра Шешељеве самоуверености, јуче су дували и ветрови са тужиочеве клупе у хашкој судници. Заступник оптужбе Матијас Маркусен имао је, наиме, непријатну дужност да призна да нема доказе за значајан навод оптужнице да је Шешељ у марту 1992. у Малом Зворнику позвао на протеривање Муслимана из суседног Зворника.

Тај навод оптужнице био је утемељен на исказу сведока ВС-2000 којије прошле недеље у судници поновио да је у марту 1992. на скупу уМалом Зворнику чуо Шешеља како позива Србе с друге стране Дрине дасе „дигну”, „врате балијама мило за драго” и „покажу им пут наисток”. Сведок је описао и тучу која је избила после говора.

Шешељ је, прошлог четвртка, узвратио предочавањем доказа, извештаја из партијског гласила радикала „Велика Србија”, да је говор у Малом Зворнику, праћен инцидентом, одржао у августу 1990, а не умарту 1992. када, како је тврдио, никаквог скупа СРС-а у том граду нијени било.
На позив судије Антонетија да предочи додатне доказе за наводоптужнице о митингу у марту 1992, тужилац Маркусен је, послепретрага архива тужилаштва, новинске документације у Србији и БиХ и бројних књига Шешеља, јуче изјавио да – таквих доказа нема.

Како је могуће да нико из тужилаштва такву претрагу није обавио упротеклих шест година, проверавајући исказ сведока, питање је које,према упућенима у рад заступника оптужбе, и без одговораодражава стање у поступку против Војислава Шешеља.