Клинички центар Србије – болница будућности

Клинички центар Србије, где се годишње обави око два милиона амбулантних прегледа, добиће потпуно ново рухо до 2012. године. Предстојећи обимни радови коштаће око 100.000.000 евра. Др Ђорђе Бајец, директор, има велике планове за побољшање рада у овој кући здравља. После реновирања овог „Скадра на Бојани”, како многи зову КЦС, цео комплекс изгледаће светски.

Које ће зграде КЦС-а по пројекту бити срушене, а које реконструисане и да ли је већ почело нешто да се ради на том плану?

Нашој генерацији запало је да заврши посао изградње установе који је почео пре више од 30 година. Од тада је урађено мало, а последњих неколико година стварани су услови за окончање започетог подухвата. Тренутно смо на прагу завршетка мастер плана, који треба да дефинише шта ће бити преуређено, а шта новоизграђено. Прва фаза радова подразумева изградњу нове поликлинике. Зграда која је запуштена биће детаљно обновљена. У плану је изградња још једне куле сличне постојећој. Друга фаза преуређења Клиничког центра обухвата улепшавање зграда пулмологије са грудном хирургијом, интерне А клинике, Прве и Друге хируршке клинике, ОРЛ, Очне болнице, Клинике за кожне болести, психијатрије, неурохирургије и Гинеколошко-акушерске клинике. Зграда Ургентног центра биће остављена за крај. Одмах по пресељењу ове хитне службе у ново здање, кренуће уређење старог, али још није одређено да ли ће ту бити геријатрија или дневне болнице. Да би реконструкција имала прави смисао, важно је да дође до централизације института, рецимо да се на једном месту налазе операционе сале и интензивна нега. Тиме би се уштедело време, а рад би био бољи и ефикаснији.

Какво сте стање затекли када сте ступили на дужност директора КЦС-а?

Комуникација у оквиру КЦС-а је лоша. Тешко је „држати” седам хиљада људи под истим кровом. Више од 20 година сам радио у КЦС-у и многе ствари сам знао, али неке нисам. Информација да 80 беба лежи у фрижидеру на ГАК-у за мене је била шокантна. Тај проблем, који је наводно био нерешив, успео сам да отклоним за недељу дана.

Да ли ће се радити на бољем развијању програма трансплантације и у које области медицине ће још бити улагано? Да ли се планира набавка скупих уређаја попут „гаманајфа” или „сајбернајфа”?

Дуго година били смо у магли када је о трансплантацији реч и то је национални проблем. Када се поставе на ноге неопходни закони из ове области којим ће бити олакшана могућност узимања кадаверичних органа, то ће боље да функционише. Када је реч о улагању, планирамо да ПЕТ центар, односно национални центар за позитронску емисиону томографију, почне да ради средином године, али не пуном снагом док цео пројекат не буде завршен. Размишљамо и о набавци уређаја „гаманајфа” или „сајбернајфа”, а стручна комисија Министарства здравља даће коначну реч. Велики број пацијената сада иде у иностранство због тих апарата и мислим да би било значајно да имамо бар један. Листе чекања на почетак радиотерапије у свим клиникама у земљи су велике, а незамисливо је да КЦС нема службу која ће се бавити зрачном терапијом. Због тога ћемо ове године почети израду пројекта посвећеног овој врсти терапије.

Многи мисле да медицинари који су вратили породиљу у коми са прага Ургентног центра нису одговарајуће кажњени. Шта мислите о томе? Недавно је ухапшен лекар КЦС-а због наводног узимања мита. Који је начин борбе против корупције у здравству?

Ниједна процедура и лекови се не плаћају у КЦС-у. Уколико неко чује да се то дешава, нека нам се обрати и ми ћемо реаговати. Када је реч о породиљи која је враћена из Ургентног центра, врло је дискутабилно да ли је ту дошло до медицинске грешке. Ја сам их можда исхитрено казнио због етичких пропуста, али не медицинских. На тужилаштву је да покрене или да не покрене поступак против њих.

Кад ће КЦС кренути са допунским радом и које су клинике поднеле молбу за одобравање вечерњег рада?

Мало је замршена ситуација у КЦС-у, али ми не седимо скрштених руку. Да би се организовао допунски рад, морају да се спроведу законске процедуре. КЦС се налази у вакууму. Претходно руководство за три године није нашло заједнички језик са Министарством здравља и није хтело да се повинује ономе што закон налаже. Оног тренутка када се од КЦС-а одвоји медицина рада, када се њихов и наш статут усвоје на седници владе, врло брзо ћемо од КЦС-а направити болницу 21. века. У више клиника и института направили смо процедуру рада и ти предлози ће бити упућени Министарству здравља. Због допунског рада, који ће бити организован изван радног времена и у просторијама које су слободне тог тренутка, ниједан пацијент неће бити оштећен, нити ће бити скинут са листе чекања зато што је неко платио.

У којим институтима су најдуже листе чекања и шта ћете учинити да се сведу на најмању могућу меру?

Најдуже листе чекања су на кардиохирургији и очној клиници. Ових дана очекује се почетак рада нове сале на кардиохирургији, која ће нам омогућити да се у њој ради најмање 240 операција годишње. Тако би за четвртину биле смањене листе чекања. И на ортопедској клиници се дуже чека, као и за преглед на магнетној резонанци. Смањењу листа ће, такође, допринети сарадња са ВМА и увођење допунског рада. Мислим да би листе чекања требало да буду обједињене јер се дешава да се неки пацијенти пријаве у више болница. Исто тако, требало би их ставити на Интернет јер ту ништа не треба да се крије.