Европска унија би могла да добије „новог бугарског Орбана“

Ако Бугари не гласају барем једном годишње, то онда нешто није у реду. Сад излазе на биралишта по осми пут у последњих пет година. Исход овог пута би могао бити традиционалан, са могућношћу превремених избора за мање од годину дана. Нико нема снаге, показују анализе, да освоји апсолутну већину и поново ће бити коалициона влада, највероватније некомпатибилних странака.

Од 2021. године имали су седам премијера, од којих ниједан није одслужио пун мандат. Међутим, након еуфорије због мађарских промена, сада постоји забринутост да би бугарски избори могли да се окрену у другом смеру, што значи да би Бугарска могла, бар на неко време, да постане оно што је Орбанова Мађарска била до прошлог викенда, неки нови европски проблематичар, Путинов нови европски тројански коњ. Након пада „правог Орбана“, бугарски Орбан – Румен Радев се сада смеши, тврде познаваоци.

Наиме, према свим анкетама, нова странка бившег председника Бугарске, проруског Румена Радева, Напредна Бугарска, води са око 30 одсто подршке. Радев је поднео оставку на место председника почетком ове године управо да би могао да се кандидује на овим изборима и преузме функцију премијера.

Бугарска је у сталним превирањима, политичким и економским, јер је на самом дну ЕУ, а увођењем евра 1. јануара 2026. године ствари су се још више закомпликовале, али је зато на врху рејтинга корупције према Транспаренси интернешенел.

Странка коју је тек основао Радев одмах се винула у орбиту на политичкој сцени.

Почетком године, Бугарску су захватили протести, које је, заправо, организовала проевропска странка бившег премијера Кирила Петкова ,

„Хајде да наставимо са променама – Демократска Бугарска“, али изгледа да је шлаг убрао Радев, који од почетка сукоба у Украјин, благо речено, није показао „одбојност“ према Владимиру Путину и често критикује европску политику према Русији.

Бугарска политиколог Мадлен Николова пише за „Нови леви преглед“ (НЛР) да се Радев дистанцирао и од увођења евра и од конфронтације са Русијом.

Проевропска коалиција га је одбацила као „Путинову пету колону“, упркос томе што је похађао Амерички ваздухопловни колеџ и служио 12 година у војскама чланица НАТО-а. Ове оптужбе су само ојачале његов имиџ непристрасног аутсајдера, изнад корупционих скандала и ситних свађа у владајућој класи. Проблем Бугарске је што се стално налази на политичко-идеолошкој подели између Истока и Запада, и зато се никако не може да умири клатно, јер је позиција отприлике пола-пола.

Радев се противи војној помоћи Украјини јер, како каже, „то само продужава рат“. Истовремено, Радев је за „разговоре“ о увозу руских енергената и смањењу зависности од „диктата из Брисела“, иако не доводи у питање чланство Бугарске ни у ЕУ ни у НАТО-у, посебно зато што се Бугарска, заједно са Румунијом, сматра једном од најважнијих карика у југоисточном крилу НАТО-а, јер је на Црном мору, а руски утицај је значајан. Радев каже да је Бугарска једина словенска и православна земља у ЕУ и да стога има потенцијал и потребу за дијалогом са Русијом.

Радевов главни ривал је „вечити Бојко Борисов “, лидер проевропске странке ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске), која има око 20 одсто подршке, али би могао да остане у опозицији. Наиме, странка Кирила Петкова, иако „радикално“ проевропска и са 12-13 одсто подршке, уопште не жели да уђе у коалицију са Борисовим, већ би, према бугарским медијима, могла бити чак и главни коалициони партнер Радева, са којим су се нашли по питању „неопходних реформи“ и „борбе против корупције“, али је питање како ће координисати спољнополитичке приоритете, јер је Петков потпуно на страни политике Брисела када је у питању Украјина.

Али Петков и Борисов су у сукобу, иако деле сличне ставове. Када је Петков био премијер, чак га је ухапсио због сумње на злоупотребу положаја и корупцију, али га је одмах пустио на слободу.

Питање је како ће се позиционирати странка Покрета бугарских Турака за права и слободу (Hak ve Özgürlükler Hareketi), иначе чланица Либералне интернационале и Алијансе либерала и демократа за Европу (ALDE), која увек може да рачуна на осам до девет одсто гласова, па и више, али су блиски Борисову и тешко је очекивати да ће сарађивати или подржати Радева. Према анкетама, праг би и даље могле да пређу Социјалистичка партија - бивши комунисти који деле Радевове ставове о евру, националном суверенитету и Украјини - и ултранационалистичка Препород (Взраждање), чији лидер Костадин Костадинов често лети у Москву на разговоре и чија је реторика слична оној бивших комуниста.

Иако неупадљива фигура, бивши председник је једини политичар ван круга крајње десничарских националиста који критикује правац у којем се земља креће. Иако ограничено, ово неслагање се истиче у политичком простору којим доминира послушност Бриселу и неолиберални консензус. На конференцији за новинаре где је представио свој нови политички пројекат, уз потврђивање места Бугарске у ЕУ и НАТО-у, Радев је нагласио важност заштите националних интереса, позивајући на „критичко размишљање и трезвене процене“ приликом одређивања спољне политике земље. Ипак, поред овог реторичког окретања ка суверенитету, остаје нејасно шта ће његова Напредна Бугарска понудити у смислу стварног напретка. Изборни програм странке садржи многе неолибералне опште ставове који су већ добро познати бирачима: фискална стабилност, ограничено мешање државе у економију, смањење бирократије и административних оптерећења и увођење вештачке интелигенције у све области јавне управе, од судова до социјалних услуга. Социјална правда је овде представљена као споредни ефекат сузбијања корупције и јачања поверења инвеститора, што би наводно требало постићи кроз опсежну дигитализацију. Његова платформа такође предвиђа повећање војне потрошње и интеграцију са НАТО снагама. Многе тачке његовог програма као да су преписане из неког бриселског документа – истиче Николова.

Бугарска се суочава са напетим изборима, које нестрпљиво ишчекују и у Бриселу, али и овог пута судбина нове владе је неизвесна и не треба искључити могућност да до краја године Бугари поново изађу на гласање. Изненађења и више нису изненађења.