Осам македонских корака до НАТО-а

Скопље – После двогодишње дипломатско-политичке еквилибристике и обећања Македонији да ће 2008. године бити примљена у НАТО, челници Алијансе у Бриселу су одлучили да Скопљу предоче обавезе које такав епилог њихове заједничке мисије чини неизводљивим. Други човек НАТО-а Мартин Ердман јуче је македонском државном врху предао листу обавеза које мора да буду испуњене да би се Македонија учланила у Алијансу.

На листи је осам тачака: неповратан и одржив реформски процес, спровођење реформи, завршно спровођење Охридског договора и здрави међуетнички односи, политички дијалог и сарадња међу партијама, дугорочна гаранција стабилности у земљи, добросуседски односи са свима у окружењу, функционалне и независне државне институције и енергична борба против корупције и организованог криминала.

Ово је суштина свих активности на релацији НАТО–Македонија од тренутка када је пре пет година Скопљу понуђено чланство у Алијанси. Таксативно набројани задаци уручени су македонском премијеру Николи Груевском. И лаику је, међутим, јасно да најмање три од осам набројаних услова Македонија, и да хоће, не може испунити јер македонско руководство тешко да може гарантовати здраве међуетничке односе, дугорочну политичку стабилност, политички дијалог и сарадњу међу партијама и добросуседске односе.

Међуетнички односи су сада на најнижем нивоу после оружаног конфликта 2001. године. Антагонизам између Социјалдемократског савеза (СДСМ), највеће македонске опозиционе партије и владајуће Демократске партије Албанаца (ДПА) готово је непремостив, а тако се може окарактерисати и пословична релација између СДСМ и владајућег ВМРО-ДПМНЕ. У тој равни су политичка стабилност и политички дијалог међу поменутим партијама.

И у захтеву за добросуседским односима крије се препрека Македонији на планираном путу ка НАТО-у. Македонија званично има добре односе са свим суседима, али ако се и занемари македонско-српски спор око признавања Македонске православне цркве, који је готово "умртвио" комуникацију државних врхова двеју земаља, никако се не може заобићи македонско-грчки спор око имена Македоније.

И управо то је непремостива препрека за пријем Македоније у НАТО. И пре доласка последње мисије НАТО у Скопље, са Мартином Ердманом на челу, македонском државном врху су из Брисела слате поруке, готово ултиматуми за компромисно решење спора око имена. Непопустљивост Атине у захтеву да Македонија безусловно мора да промени своје уставно име, те да ће, у противном, ветом блокирати њен пријем у НАТО и ЕУ и непристајање Скопља на такву уцену, не могу се сматрати добросуседским односима.

Другим речима, НАТО је Македонији поменутом листом обавеза, посредно наложио да са Грчком уреди односе. То је дакле најбоље покриће за неиспуњење обећања које је Вашингтон давао Скопљу, и јуче тврдећи (изјава подсекретара Стејт департмента Николаса Барнса), да спор око имена Македоније нема никакве везе са њеним пријемом у НАТО.