Тајне меандара реке Увац

Нова Варош – С првим дахом пролећа оживи пажња туриста за атрактивне меандре реке Увац, једно од најпосећенијих одредишта југозападне Србије. Издалека многи долазе да виде ово чудесно дело природе и сниме га са оближњег видиковца Молитва. Не слутећи да овде у кањону Увца, усред „српског Колорада”, има више група меандара од којих један називају Јерининим градом. Целину чине заједно са Ушачком и Леденом пећином, Равним кршем, Голубњаком и другим тајнама овог изузетног предела. 

„Иако има више група меандара на Увцу, они немају званична имена. Људи су се навикли како на њихову суровост, тако и на лепоту. Нису ни слутили да су неки од њих јединствени на планети. Меандри се налазе у делу тока Увца од Ограђеника до Кличка, директна дужина кањона (ваздушне линије) од почетка до краја меандра Молитва је 1.750 метара. С десне стране тог меандра је село Дружиниће, с леве Горње Лопиже. Молитва (1.219 метара надморске висине) доминантно је брдо у овом делу кањона: име је добило по крстоношама које су се ту скупљале на први петак после Свете Тројице, тада је на брдо излазио свештеник и читао молитву”, наводи Драган Пауновић, аутор монографије „Кањон реке Увац некада и сад”.

„Кад се каже ’меандри Увца’, мисли се на оне испод Молитве. Многи су били у прилици да их виде уживо и уживају у непоновљивом утиску”, указује Пауновић и открива мање знане особености тог простора.

Има овде више погодних места за посматрање меандара. Молитва је први и најбоље уређени видиковац, а има и природних с погледом на лепоте Ограђеника, Кличка, Вратнице, Јерининог града…

Уз видиковце, пећине су важан део овог атрактивног предела: ту је Ушачки пећински систем са више од шест километара канала. Највеће су Ушачка и Ледена пећина, обе с пространим дворанама испуњеним богатим пећинским украсима.

„Најпознатији меандар у комплексу Молитва је Јеринин град. Заједно са Равним кршем и двема пећинама то је овде најинтересантнији предео. Меандар је добио име по остацима зидина на врху за које се претпоставља да су остаци започетог утврђења. Веровало се да га је, као и већину утврђења у средњовековној Србији, зидала Проклета Јерина.

На врху меандра стоје остаци ниског зида са западне стране. Чобани су овај меандар често називали краће Градина. Наспрам Јерининог града на левој страни су импресивне платије, простиру се од Равног крша до Ледене пећине”, бележи уз остало аутор текста „Магија српског Колорада”.

За посетиоце тих атракција Специјални резерват природе „Увац” је организовао више излета и могућности: од изласка на видиковац Молитва с погледом на меандре, посматрања белоглавих супова, посете Леденој пећини и вожњи пловилом или сплаварења на Увачком језеру до обилазака подручја уређеним бициклистичким и пешачким стазама.