Москва прети Западу, али без конкретних акција

У ноћи између 15. и 16. априла ројеви украјинских дронова обрушили су се на Туапсе, руски град град на Црном мору у Красњодарском крају. Мета је било тамошња нафтна рафинерија. Дронови су успели да погоде један нафтни резервоар, који је горео целог наредног дана, али и да оштете осам стамбених зграда и 52 приватне куће. Погинуле су, нажалост, једна жена и четрнаестогодишња девојчица.

Желећи очигледно да по сваку цену спречи Русију да заради милијарде од скока цена нафте и делимичне суспензије америчких санкција, узрокованих ратом са Ираном, Украјина је појачала нападе на руску енергетску инфраструктуру, луке и рафинерије нафте. Са најинтезивнијим ударима суочила се стратешки важна лука Уст Луг у Лењинградској области, смештена око 70 километара од Санкт Петербурга. У последњих десетак дана марта нападана је готово свакодневно, а из сателита били су видљиви нафтни терминали који су данима горели.

Дронови на Уст Луг и бродоградиште са супротне стране обале у Приморску, по свој прилици су долетели преко територија Пољске, Летоније и Естоније. Има и оних који сумњају, имајући у виду убојитост и прецизност, да су лансирани са територије саме Естоније. Марија Захарова упозорила је Балтичке земље да могу сносити последице уколико своје ваздушни простор отворе за нападе украјинским дроновима на руску територију, а бивши министар одбране и актуелни секретар Савет Безбедности Руске Федерације Сергеј Шојгу претње је проширио и на Финску. Ипак, претње су за сада остале само на речима. Руски државни врх није суспендовао ни дипломатске односе са овим земљама, а камоли применио неке озбиљније политичке мере, као што то раде САД, рецимо могли су да блокирају главну естонску луку Нарва.

Стога ће у сфери вербалног, по свој прилици, остати и саопштење Министарства одбране Руске Федерације, у коме су објављене адресе фабрика дронова и компоненти, наводећи да се „ове земље постепено претварају у стратешку позадину Украјине”. На списку руског министарства налазе се по четири локације за производњу и склапање дронова и компоненти у Немачкој и Италији, по две локације у Великој Британији, Пољској, Чешкој и Турској и по једна у Шпанији, Данској, Летонији, Литванији и Израелу.

Руси су посебно кивни на Британце, које су оптужили да Украјини у овој години спремају чак 120.000 извиђачких, камиказа и водених дронова. Велика Британија је била прва која је Украјини испоручила крстареће ракете, „сторм шедоу” у пролеће 2023, а нешто раније и више јединица оклопне технике и тенкове „челинџер-2”. Британски политичари, почевши од Бориса Џонсона, често су предњачили у својој антируској реторици у односу на остале партнере из НАТО пакта. Бивши министар одбране Бен Волас на прошлогодишњој конференцији у Варшави позвао је западне савезнике да масовном испоруком ракета помогну Украјини да „удави Крим“ и „живот на полуострву учини несношљивим”. Међутим, све ово није навело Москву да преиспита дипломатске односе са Лондоном, нити да Воласа ставе на списак терориста и екстремиста, на коме су, за неупоредиво блажу реторику, завршили многи други. 

Вероватноћа да Русија може ракетама ударити по фабрикама дронова и компоненти, не само у Великој Британији, већ и у било којој од таргетираних земаља, равна је нули. Они којима је ово саопштење звучало као најава трећег светског рата, могу да одахну јер иза њега не стоји никаква реална одмазда и испланирана акција. Ипак, може да забрине што је руски војни врх овако неозбиљним и неспретним саопштењем прокрчио пут за спровођење „операције под лажном” заставом. Уколико се сутра деси било какав инцидент, експлозија, диверзија, на неком од 21 таргетираног објекта, биће немогуће негирати да иза тога стоји Русија.

Списак заинтересованих за „операцију под лажном заставом” је широк, почевши од политичког режима у Кијеву до победе у рату. Украјина дефинитивно не може сама, а прихватање било каквог реалног мировног плана који неће ни приближно понудити оно што је начелно било договорено у марту 2022. у Истанбулу, представљаће политички крај Владимира Зеленског. Режим у Кијеву није једини за кога је ескалација рата са Русијом сламка спаса за опстанак на власти. У неколико западноевропских земаља председници и владе имају рејтинг око 20 одсто и у тим околностима на следећим изборима очекује их катастрофалан пораз и известан крај политичке каријере. Дакле, више центара могло би да буде заинтересовано за „операцију под лажном заставом” у објектима које је таргетирало руско министарство одбране.

Уколико је Русија заиста планирала да закомпликује снабдевање Украјине дроновима и компонентама, неупоредиво снажнији ефекат од овог апсурдног саопштења са адресама било би неколико диверзија без непосредних доказа да иза њих стоје руске службе. С обзиром на то да ће се после овога на 21 објекту подићи ниво обезбеђења и заштите, знатно су смањене шансе да се оваква акција реализује.

Коначно, апсурдно саопштење Министарства одбране Руске Федерације, кога су многи код нас на Балкану схватили као претњу трећим светским ратом, пуцањ је у празно који сигурно неће окрзнути савезнике Украјине, али који када „тане буде падало” може да окрзне саму Русију.