НАЈБОЉИ ЂАК

Половином децембра прошле године на истим овим страницама сам написао: „Злобник би рекао да ће следећа фаза у развоју политичке тактике Бориса Тадића, председника Србије, бити сазивање родитељских састанака на крају сваког тромесечја, а на њима би председник упозоравао како министри уче и како се понашају. У вези са иницијативом Бориса Тадића да се тромесечно преиспитује рад министара на основу три критеријума (стручност, оцена јавности и политички критеријум) јавност се – барем они представници јавности који су о томе нешто упитани – поделила на два табора: једни верују да је то обичан маркетиншки трик, а други се надају да би то могло помоћи”.

Испоставило се да има оних који нису заборавили шефове речи изговорене у децембру на седници Главног одбора Демократске странке и нису помислили да је то био тек маркетиншки трик, један од оних који добро одјекну а онда сасвим утихну.

Вук Јеремић, министар спољних послова, послао је, наиме, премијеру и председнику државе и странке извештај о раду свог министарства. Ту се, како се наводи, и самокритиковао због околности да нисмо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању и због „случаја Ковачевић”.

Показало се да је Јеремић најбољи ђак, од оних што не чекају да им се нешто два пута каже. Сад се, слушам у вестима, и други министри утркују у доброј вољи да пошаљу извештаје и да се самооцене, а може бити да се понеки и каје што није био вреднији па претекао Јеремића. Али сви тврде да имају добре резултате и да имају о чему да известе „надлежну адресу”.

Рекао бих да је уз нећкање и почетно одбијање идеје Јеремић ипак пристао да себе оцени па је новинару једног дневног листа рекао да је министарство које води заслужило – осмицу. Новинари, морате ми веровати јер познајем људе, воле ову игру с бројкама јер однекуд су научили да што више ствар упросте могу боље да је продају. Лоше искуство с цифрама имао је Мирко Цветковић, премијер, који је кад је обављан онај ритуал око сто дана владе, рад кабинета оценио – петицом, само што је он, за разлику од Јеремића, имао средњошколски приступ оцењивању. Па и данас, сто дана после тога, тврди да се шалио, али има оних који му никад неће поверовати.

Као да је нумерологија на цени. Упитан јуче да оцени рад владе и њену стабилност, Милутин Мркоњић, један од оних министара који још није послао извештај, рекао је да је влада чврста као Лудолфов број. За неупућене то је онај чувени „пи”, још и са називом Архимедова константа, којим се дефинише однос пречника и обима круга као број 3,14.

Пун сам разумевања за ову Лудолфову владу. Она се, кад је већ реч о оцењивању, налази у позицији ђака који је сео да ради, на пример, писмени из српског, а онда је ушао професор и дао им писмени задатак из математике. Наиме, кад су се саставили, свет око њих није био овако назубљен кризом и вероватно су и они веровали да ће моћи да испуне своја предизборна и постизборна обећања. Барем већину од тих обећања.

Данас би био успех да очувају макроекономску стабилност и да отклоне опасност од рецесије. Мислим да су то два основна критеријума по којима треба оцењивати рад владе и да није политички коректно и фер свако мало им извлачити оних хиљаду евра бесплатних акција, повећање пензија и шта ја знам шта још... Јер ако би их оцењивали по обећањима сви би добили нулу.

Мислим да би боље било, уместо што пишу извештаје и самооцењују се, да премијер састави један сасвим нови експозе и да се у скупштини, ако му свађом заузети посланици то дозволе и ако телевизија буде хтела да преноси, обрати посланицима и јавности дефинишући јасно програмске циљеве ове владе у светлу нових глобалних околности. Просто речено, ова влада није она влада, мада се ради о истим људима.

Са становишта интереса друштва, нерационално је критиковати и оцењивати владу по ономе што је говорила ономад, већ ће оцена зависити од оног што влада може да уради сад. Рећи ће неко да је влада ту врсту поруке послала преко буџета, али се овде не ради о томе да се експерти надгорњавају око стопа, индекса и пондера, већ о дефинисању вредносних судова и моралних норми за кризна времена.

главни уредник недељника „Време”