Почела недеља имунизације

Недеља имунизације је годишњи догађај који je у Европи почео јуче и чије обележавање траје до 25. априла под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују”. Циљ је повећање обухвата и изградње позитивних ставова према неопходности имунизације. Акценат је на повећању обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваке особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група.

Слоган за 21. Недељу имунизације одабран је како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са нагласком на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, те да би се спречило епидемијско јављање болести сада, али и у будућности.

У саопштењу Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” наведено је да је имунизација једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива, јер се њоме превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су: дечја парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Бе, морбили, заушци, рубеола, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.

„Потребно је ширити информације о вакцинама и важности имунизације и подстицати напоре за унапређење јавног здравља, стварањем и унапређењем партнерства и иницијатива са професионалцима и омладинским организацијама посвећеним промовисању имунизације. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен”, навео је „Батут”.

Процењује се да имунизација сачува четири милиона живота годишње, а сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година. „Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечје парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеоле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао”, саопштио је „Батут”.

Истичу да су вакцине већ дуго један од најмоћнијих алата у јавном здрављу. „Више од 200 година вакцине штите генерације људи. Толико су успешне да су многе болести које су некада изазивале страх данас ретке у многим деловима света. Вакцине су спасиле више од 150 милиона живота у последњих 50 година, зато што су људи доносили одлуку да заштите себе, своју децу и друге. Вакцине су доказано средство превенције тешких болести, које на безбедан начин сваке године штите стотине милиона људи”, указано је у саопштењу.

Такође, вакцине се развијају кроз ригорозна научна истраживања, пажљиво се тестирају и континуирано прате у погледу безбедности и ефикасности. „Одлуке породица да вакцинишу своју децу, заједно са посвећеношћу здравствених радника да дођу до сваког детета, допринеле су повећању преживљавања одојчади за 40 одсто у последњих 50 година и заштитиле десетине милиона деце од трајних инвалидитета”, указали су из Института.

Подсећају да се у адолесценцији примају ревакцине за одржавање имунитета, као и да је могуће примити и додатне вакцине у одраслом добу када имунски систем са годинама природно слаби, што повећава ризик од тешких инфекција. „Батут” је саопштио да „смо на половини пута до остварења циљева Европске агенде имунизације 2030. и Глобалне агенде имунизације 2030” и подсећа на податке за европски регион СЗО из 2025. године, када је регистровано 33.998 случајева морбила, што је за 75 одсто мање у односу на 2024. годину.

У Србији се одржава ендемско присуство морбила, а према подацима „Батута”, током 2025. године на територији наше земље регистровано је 210 случајева морбила. Када је реч о другим болестима које је могуће спречити вакцинацијом – у прошлој години пријављено је и 18 случајева великог кашља.

Градски завод за јавно здравље Београд, поводом Недеље имунизације, указао је на значај вакцинације и навео податке за 2025. годину који показују да је на територији Београда пријављена једна епидемија морбила у Градској општини Обреновац 5. септембра, због пет оболелих особа, као и да је та епидемија одјављена 10. октобра, а исте године на територији главног града регистроване су три особе оболеле од великог кашља.

Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима.

Ову недељу је иницирала СЗО 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка.

Вакцинација је спасила 154 милиона живота широм света

Комесар ЕУ за здравље и добробит животиња Оливер Вархеји, регионални директор СЗО за Европу Ханс Клуге и регионална директорка УНИЦЕФ-а за Европу и Централну Азију Ређина Де Доминичис навели су у заједничкој изјави да се процењује да је од 1974. године вакцинација спасила 154 милиона живота широм света. У Европи, ендемски полиомијелитис искорењен је 2002. године, а мале богиње и рубеоле готово да су елиминисане, пренела је Бета. Од 2000. до 2024. године, број случајева рубеоле је смањен за више од 99 одсто, дифтерије за 90 одсто и заушки за 95 одсто. Многе државе су прошириле програм имунизације против других болести опасних по живот деце, укључујући менингитис, упалу плућа и ротавирус. У готово свим европским земљама спроводи се вакцинација против хуманог папилома вируса (ХПВ) да би се спречио рак грлића материце и други облици рака које тај вирус може да изазове. Ипак, стопе имунизације опадају у неким земљама, док расте број земаља са великим епидемијама болести које се могу спречити вакцинацијом.