Венсов дипломатски десант на иранско „не”

Светска јавност са неизвесношћу ишчекује среду, 22. април, када би у Исламабаду требало да отпочне друга рунда критичних преговора између Сједињених Америчких Држава и Ирана. Иако је Техеран до пре само два дана изражавао изразит скептицизам, наводећи да нема „јасних изгледа” за конструктиван дијалог, последњи сигнали указују на то да би дипломатија ипак могла добити још једну шансу у последњим секундама пред истицање примирја.

Америчку делегацију предводиће потпредседник САД Џ. Д. Венс, који би у пакистанску престоницу требало да допутује у уторак. У његовој пратњи налазе се кључне фигуре Трампове администрације, специјални изасланик Стив Виткоф и председников зет Џаред Кушнер, што јасно указује на тежину коју Вашингтон придаје овом сусрету. Са друге стране стола, иранску делегацију би требало да предводи председник Меџлиса (парламента - прим.аут. Политика) Мохамед Багер Галибаф, под условом да се испуне безбедносни и политички предуслови.

Међутим, пут до договора поплочан је дубоким неповерењем. Ирански председник Масуд Пезешкијан упозорио је на „неконструктивне и контрадикторне сигнале” из Вашингтона, оценивши их као покушај присиљавања Техерана на капитулацију. „Иранци се не подвргавају сили”, поручио је Пезешкијан, док је Галибаф био још оштрији, истичући да је Техеран већ „припремио нове мапе за бојно поље” уколико преговори пропадну.

Председник Доналд Трамп додатно је закомпликовао ситуацију изјавама које су изазвале забуну у међународним круговима. Након што је првобитно најавио да привремено примирје истиче 21. априла, Трамп је за „Блумберг” изјавио да продужава рок за још један дан, до среде увече по вашингтонском времену, како би омогућио сусрет у Исламабаду. Ипак, његов тон остаје крајње резолутан, наставак бомбардовања је реална опција ако се не постигне договор који би трајно онемогућио Иран да набави нуклеарно оружје.

„Нико ме неће натерати да журим са лошим договором. Имамо све време које нам је потребно”, изјавио је Трамп, истовремено наглашавајући да је даље продужење прекида ватре „изузетно мало вероватно”.

Док дипломате пакују кофере, ситуација на терену прети да ескалира у потпуни сукоб. Стратешки мореуз Ормуз поново је постао епицентар глобалне нестабилности. Након што су САД заплениле контејнерски брод под иранском заставом, Техеран је одговорио обнављањем блокаде пролаза кроз који протиче кључни део светске нафте.

Ефекат на светска тржишта био је тренутан: цена сирове нафте марке „брент” скочила је на преко 95 долара по барелу. Комерцијални саобраћај је готово заустављен – у понедељак су кроз мореуз прошла само три танкера, што је драматичан пад у односу на 18, колико их је забележено само два дана раније.

Домаћин преговора, Пакистан, предузео је ванредне мере безбедности. Главни град је практично паралисан, јавни превоз је обустављен, а локалне власти су обећале чак и прекид рестрикција електричне енергије, које су постале свакодневица због несташице енергената изазване управо иранско-америчким спором.

Стејт департмент је најавио да ће се у четвртак у Вашингтону одржати и друга рунда амбасадорских разговора између Израела и Либана. Иако је реч о засебном фронту, јасно је да су сви регионални сукоби нераскидиво повезани са исходом предстојећег састанка Венса и Галибафа.

Свет са зебњом чека среду. Улог у Исламабаду није само регионални мир, већ и стабилност глобалне економије која почива на крхком балансу моћи у Персијском заливу.