Израел се мора повући са југа Либана

Председник парламента Либана Набих Бери упозорио је данас да ће се израелске снаге, које и даље држе положаје на југу земље, суочити са отпором уколико се не повуку, наговештавајући могућност нове ескалације уочи разговора уз посредовање Сједињених Америчких Држава ове недеље.

Десетодневно примирје између Израела и либанског Хезболаха, постигнуто уз посредовање Вашингтона, ступило је на снагу у четвртак, али израелске снаге и даље су распоређене у појасу територије дубине од пет до 10 километара дуж целе границе, преноси Ројтерс.  Израел наводи да жели да успостави тампон зону како би заштитио север земље од напада либанске милитантне групе Хезболах, шиитске организације, коју подржава Иран.

Сједињене Америчке Државе ће у четвртак бити домаћин разговора на нивоу амбасадора између Израела и Либана, који је увучен у рат 2. марта када је Хезболах отворио ватру у знак подршке Техерану у регионалном сукобу. Бери, највиши шиитски званичник у Либану и савезник Хезболаха, изјавио је за лист "Ал Џумхурија" да Либан не може да прихвати губитак ни метра територије.

"Ако Израел настави окупацију, било кроз контролу територија, положаја или повлачењем такозваних жутих линија, свакодневно ће осећати отпор", рекао је Бери, лидер шиитског покрета Амал. Израелска војска и израелски премијер Бењамин Нетањаху прошле недеље су линију распоређивања израелских снага у Либану назвали "жутом линијом", термином који Израел користи и за распоред снага у Гази.

Касније су израелски званичници престали да користе тај израз, називајући је "предњом линијом одбране", која је на војној мапи објављеној у недељу означена црвеном бојом и укључује и "поморску зону предње одбране" која се протеже од либанске обале ка мору. Израелска војска од примирја спроводи рушења у селима на југу, наводећи да уништава инфраструктуру Хезболаха постављену у цивилним подручјима.

Либанска агенција ННА јавила је данас да су избиле нове експлозије у најмање осам села и да је дошло до артиљеријског гранатирања у више области. Бери је поручио да ће, уколико Израел остане на тим позицијама, наићи на отпор, подсећајући на историју сукоба.

Израел се повукао из јужног Либана 2000. године, након 22 године окупације, током које су Хезболах, Амал и друге групе изводиле нападе на израелске снаге. Извор из француског председништва навео је да трајно решење мора да буде постигнуто и да оно не може да подразумева успостављање сталне тампон зоне на југу Либана, која не би била потребна у случају трајног мира између две земље.

Либанске власти наводе да је у израелској офанзиви, покренутој као одговор на нападе Хезболаха, погинуло скоро 2.300 људи. Сукоб у Либану додатно компликује напоре Пакистана да посредује између САД и Ирана, пошто Техеран захтева да израелска кампања против Хезболаха буде укључена у шири договор о рату у региону, наводи агенција. Вашингтон, међутим, тврди да та два процеса нису повезана. Амерички председник Доналд Трамп објавио је 16. априла постизање примирја након одвојених телефонских разговора са Нетањахуом и председником Либана Жозефом Ауном. Иран је тада саопштио да је примирје део ширег договора са САД, уз посредовање Пакистана.

САД су 14. априла биле домаћин разговора амбасадора Израела и Либана у Вашингтону, што представља највиши ниво контаката између две земље у последњих неколико деценија, упркос противљењу Хезболаха.