Уље скупље за трећину

Нови Сад - Сунцокретово јестиво уље имаће од понедељка, 19. новембра, нову произвођачку цену од 105 динара. То значи да би литар у малопродаји требало да, уместо садашњих око 90, кошта око 120 динара. Ово је саопштено на јучерашњој конференцији за новинаре у Пословној заједници за индустријско биље Србије у Новом Саду, али није саопштено када ће нова цена осванути у рафовима. Уљари су објаснили да је пракса да о повећању произвођачке цене трговци буду обавештени 10-30 дана пре њене промене. Тако би се барем у наредних 10 до 15 дана зејтин продавао по садашњој цени.

Руководиоци домаћих фабрика зејтина саопштили су јуче да су завршили откуп, а углавном и исплату овогодишњег рода и да је основни разлог поскупљења знатно повећање цене сировина, пре свега сунцокрета. Тако је Георгије Дујин, директор сировинског сектора "Дијаманта", највеће уљаре на Балкану, рекао да су откуп сунцокрета почели по цени од 22 динара за килограм, а ових дана, при крају откупа, скочила је на 28 до чак 30 динара за килограм, рачунајући порез на додату вредност.

Дујин је додао да би цена сунцокрета била још виша, услед велике потражње у нашем окружењу, да Влада Србије није забранили извоз ове сировине.

Занимљиво је да уљари тврде да ће од новог поскупљења зејтина њима остати тек динар до 1,20 динара по литру. Али, Алекса Јаничић, власник уљаре "Банат" из Нове Црње, није искључио могућност да његова фабрика, због јаке конкуренције, ускоро за одређени проценат смањи цену уља, на шта остали уљари нису имали коментар.

Директор Пословне заједнице за индустријско биље Олга Чуровић је рекла да ће за наше тржиште бити сасвим довољно уља. Из овогодишње кампање моћи ће да се добије 120.000 тона ове намирнице, а прелазне залихе износе 20.000 тона. Ако се има у виду да је домаћа потрошња око 90.000 тона, зејтина ће бити и за извоз.

Векна белог хлеба од јуче кошта 33 динара код великих индустријских произвођача, док се код приватних пекара креће од 28 до 37 динара. Као разлог за ово поскупљење наводи се цена пшенице, брашна и транспорта.

Пољопривредни стручњаци наводе да је уочи жетве цена пшенице била око десет динара, док је сада готово двоструко скупља. Према речима Зорана Пралице, председника Уније приватних пекара, килограм брашна кошта 28 динара. На југу је, због превоза, додаје наш саговорник, брашно још скупље - од 33 до 35 динара без урачунатог пореза на додату вредност.

Пекари објашњавају да је због такве ситуације на тржишту било немогуће одржати договорену цену хлеба од 29,5 динара. Рачуница Момира Лазића, директора "Класа", показује да је за једну векну од 500 грама потребно 375 грама брашна.

- Треба напоменути да то није једини трошак. Не смеју се заборавити ни издаци за струју, воду, превоз, зараде запослених. Такође, потрошња белог хлеба расте. За разлику од пре неколико година, када је више од 90 одсто грађана куповало бели хлеб, сада је потрошња пала на 65 одсто - напомиње Лазић.

Влада је на неколико начина покушала да спречи ово поскупљење. Због тога је донета и уредба о привременој забрани извоза жита. У министарству трговине, најављују да ће Радна група преиспитати цене основних животних намирница, па није искључено да ће се стручњаци из овог тела позабавити и разлозима за ново поскупљење хлеба.

А. Н.