Трка за врућу столицу на Ист Риверу

Функција генералног секретара Уједињених нација одавно носи репутацију „најтежег посла на свету”. А у тренутку када глобални поредак пуца, све више личи на најнезахвалнији, или можда најбесмисленији – пошто амерички председник, према сопственим речима, не придаје много значаја ни УН, ни међународном праву. Ипак, како други мандат Антонија Гутереса истиче на крају ове године, у трку за врућу столицу на Ист Риверу већ су се укључили: Рафаел Гроси, Мишел Башеле, Ребека Гринспан и Маки Сал. Први чин надметања већ је у току, а према писању Ројтерса, Гроси и Башелеова јуче су прошли кроз тросатно испитивање пред државама чланицама и представницима цивилног друштва, док данас на ред долазе Гринспанова и Сал.

Иако су они засада једини званично пријављени такмичари, очекује се да се у наредним месецима придруже и други. Али сви кандидати из тренутног квартета имају добру полазну тачку да наследе Португалца Гутереса. У УН деценијама се поштује неписано правило да се на месту генералног секретара смењују представници региона како би се обезбедила географска равнотежа.

Рафаел Гроси (65), каријерни дипломата из Аргентине, већ шест година је свеприсутан у медијима и изузетно активни као генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Он је свој углед подигао интензивном „шатл дипломатијом” током међународних криза. Његов најјаснији успех био је распоређивање малог тима ИАЕА у нуклеарној електрани „Запорожје” у Украјини, коју контролишу руске снаге, након бројних путовања преко линије фронта током рата између Москве и Кијева. У овој трци настоји да се представи као човек акције, а многи дипломати га виде као фаворита, након година током којих је успевао да одржи добре односе са пет сталних чланица Савета безбедности УН – чија је подршка кључна за избор на ову функцију.

„Ова искуства су учврстила моје дубоко уверење: чак и у временима подела, мултилатералне институције могу остварити стваран, позитиван утицај”, наводи се у Гросијевој визији за ту функцију. Позиве да жена коначно буде изабрана за шефа УН назива „вештачком дебатом”, тврдећи да избор треба да се заснива на визији, а не на полу.

За разлику од Гросија, који је наставио да обавља функцију у ИАЕА током кандидатуре, бивша потпредседница Костарике Ребека Гринспан (70), која тренутно води Конференцију УН за трговину и развој, навела је да се до септембра повукла из својих дужности како би избегла сукоб интереса током кампање. Рођена у породици која је избегла из Европе након Другог светског рата, како истиче, свој поглед на свет директно повезује са настанком УН и њиховом улогом у међународној сарадњи и спречавању сукоба. Економисткиња по струци, Гринспанова себе описује као „зрелу лидерку” која би кроз сарадњу са другим актерима водила агилније УН, истовремено бранећи њихове кључне вредности.

Још једна која циља да постане прва дама на челу УН Мишел Башеле (74), двострука је председница Чилеа и бивша висока комесарка УН за људска права, која је од 2010. до 2013. године била и извршна директорка „UN Women”. Међутим, Чиле је у марту повукао подршку њеној кандидатури након што је нови десничарски председник Хосе Антонио Каст. Она се такође суочила и са критикама америчких конзервативаца. У априлу је амерички представник при УН, Мајк Волц, практично поткопао њену кандидатуру, рекавши да дели забринутост једног америчког сенатора у вези са њеном подобношћу. Републикански сенатор Пит Рикетс оптужио је Башелеову да је ублажила тон као висока комесарка УН за људска права у извештају из 2022. године, тиме што није означила поступке Кине према ујгурским муслиманима као геноцид, као и да је промовисала абортус као основно људско право. Ипак, Башелеова је најавила да ће наставити кампању уз подршку Бразила и Мексика.Након три кандидата из Латинске Америке, Маки Сал, који је био председник Сенегала 12 година, истиче своје искуство шефа државе као кључну предност за функцију генералног секретара УН. Овај 64-годишњи геолог, син продавца кикирикија из сиромашног дела земље, током мандата је реализовао велике инфраструктурне пројекте и залагао се за развој Африке. Сал наглашава потребу подршке земљама у развоју оптерећеним дуговима и позива на реформу Савета безбедности УН, у складу са захтевима држава у развоју за стална места у том најмоћнијем телу УН. 

„Више него икада раније, обновљени мултилатерализам остаје најбољи начин да се одговори на изазове света у пуној трансформацији”, написао је Сал на „Иксу”.

Ипак, ко год наследи Гутереса, наследиће и организацију која је све чешће сведок, а не арбитар. Пре деценију, Вук Јеремић је тврдио да је изгубио у финалу управо зато што је заговарао реформе унутар система УН, док је Гутерес нудио статус кво. Сада је тај избор знатно сужен. У јеку геополитичких потреса, улог је изузетно висок ако УН жели поново да постане компас који је свету потребан.

Ипак, сложеност изборног система за генералног секретара остала је непромењена још од оснивања организације на конференцији у Сан Франциску, када је усвојена Повеља УН. Иако се кандидат формално препоручује Генералној скупштини, пресудну реч има Савет безбедности УН, а посебно његових пет сталних чланица. Компромис који проистекне из преговора између Кине, САД и Русије могао би лако одражавати човека или земљу која је најмањи заједнички чинилац између њих.