Шта све руши ВАНУ

Нови Сад – Војвођанска академија наука, научна институција чије постојање још није озваничено одговарајућим законима Србије и Војводине, у 2007. години је из покрајинског буџета добила 23.835.680,48 динара, односно око 300.000 евра. Непризната ВАНУ практично постоји од 2003. и има три редовна, 14 дописних и два почасна члана. Финансира се кроз пројекте одобрене у Секретаријату за науку Извршног већа Војводине, затим кроз пројекте остварене у сарадњи са академијама и институцијама из света, као и из средстава задужбине – Фонда академика Богумила Храбака.

Војвођанске странке, првенствено Лига социјалдемократа Војводине, инсистирају на томе да статутом буде предвиђено да покрајина има право да формира научне институције, што значи и војвођанску академију наука, док се опозиција оштро противи. Озваничењу војвођанске академије успротивила се крајем прошле године и Српска академија наука и уметности, а прошле недеље и Српска православна црква.

САНУ своје противљење поткрепљује тврдњом да покрајина нема ингеренције да оснива академије које су превасходно научне установе и да их оснива само онај државни орган надлежан за област науке. Такву надлежност члан 283. став 2. Устава Србије Војводини не додељује. Академици САНУ истичу и да оснивање или „реоснивање” садашње ВАНУ није подржала ниједна научна институција, већ је то био акт политичке воље Скупштине Војводине. „У савременом свету, чак ни у државама са највећом регионализацијом и децентрализацијом власти и управљања, нема примера оснивања нових регионалних академија наука и уметности.”

„Постоје и данас раде многе регионалне академије, али само као историјска категорија наслеђена из ранијих векова када су ти региони били државе. Другим речима, члан 17. новог Статута Војводине покушава да право на оснивање академије наука и уметности уведе на мала врата, противно Уставу Србије”, наводе у САНУ. У САНУ, такође, наводе да изнад политичке воље покрајинских власти да оснују нову ВАНУ стоји републички закон из 1992. којим је војвођанска академија укинута, а САНУ је, кажу њени чланови, тада прихватила 32 војвођанска академика.

Један од редовних чланова ВАНУ академик Ендре Пап објашњава да је „Војводина мултикултурна средина, да има своју традицију, историју и културу, које захтевају специфична научна истраживања и подршку за даљи развој тих културних вредности”. Он наводи да је то био основни разлог за реоснивање Војвођанске академије наука и уметности. Употребу термина „реоснивање” академик Пап појашњава причом о „првој ВАНУ” која је основана 1979. године, такође, одлуком Скупштине Војводине.

Аргумент САНУ да се у савременом свету, посебно у Европи, више нигде не оснивају регионалне академије, академик Ендре Пап назива „централистичким начином размишљања”, а уверење српских академика да је ВАНУ данас „институција националних мањина” потпуно одбацује и тврди да је то „увредљиво за једног правог Војвођанина”.