Без радикала нема нове коалиције

Лидери партија које су на израелским изборима стекле највише посланика, Кадима (28) и Ликуда (27), кренули су у жестоку кампању придобијања партнера за састављање коалиционе владе. За то им је, с обзиром да Кнесет има 120 места, потребна магична цифра од 61 посланика.

И шеф центристичке Кадиме Ципи Ливни и лидер десничарског Ликуда Бенјамин Нетанијаху састали су се јуче са Авигдором Либерманом, вођом најрадикалније партије у израелском политичком спектру, „Израел је наш дом”, која је на изненађење многих избила на треће место по освојених 15 мандата.

Нетанијаху одавно рачуна на Либерманову подршку, не само због тога што деле сличне ставове када се говори о суштинским питањима националне безбедности, поделе Јерусалима и успостављања мира са Палестинцима („без болних уступака”) већ и зато што је нагло популарном имигранту из Молдавије у предизборној кампањи обећао „важно место” у будућем кабинету.

Шта су њих двојица јуче разговарала из затворених врата није познато, као што нема детаља ни о Либермановом сусрету са Ливнијевом, која је такође свесна да без његове подршке неће моћи да састави владу.

Без обзира на ту горку чињеницу, челница Кадиме, коју председник Шимон Перес још није позвао да јој честита, иако је освојила највише, 28 мандата, најавила је, да „неће да плати претерану цену” другим партијама да би јој се придружиле.

Можда у овом часу она тако стварно и мисли, иако је свима јасно да ће морати , на овај или онај начин, да се ослони на подршку ортодоксних, религиозних партија, укључујући, наравно и „Израел је наш дом”.

Нетанијаху, пак, чији је Ликуд за један глас слабији од Кадиме, по свему судећи предложиће Ливнијевој да и она уђе у његову коалицију и можда ће, како спекулише део штампе, понудити да задржи портфељ министарства иностраних послова који и сада води.

Партијске колеге Ливнијеве, који се, како пише „Џерусалем пост”, у затвореним разговорима баве озбиљнијом коалиционом комбинаториком, „сматрају да би можда било добро да њихов шеф, без већег премишљања, ипак прихвати понуду Ликуда („ако је она стварно добра”), тим пре што им се чини да ће се Перес, највероватније, одлучити за „Бибија” као мандатара. А осим тога, саветници Нетанијахуа не крију да би, ако до савеза и дође, Кадима имала исти број министара као и Ликуд.

У напетој послеизборној атмосфери некако најсамоувереније делују изјаве Либерманових „радикала”.

Објављујући јавности да су започели преговоре са два водећа кандидата и да „обоје одговарају”, Стас Месезников, који предводи Либерманов преговарачки тим, изјавио је да се они „још нису одлучили”. Али, додао је, и да би они Пересу као кандидата за будућег премијера могли да предложе и свог вођу. И док Либерман поручује да је већ одлучио „кога би желео да види на челу кабинета”, лидери две мање религиозне партије Шас и уједињене Торе ( са заједно обезбеђених 16 мандата) спремају се да формирају фронт против Либерманово удруживање са Ликудом.

М. Аксентијевић