Трка до дна

Пословично опрезни Јапанци из компаније „Асахи глас” која је намеравала да у Србији или Хрватској сагради фабрику стакла вредну око 120 милиона долара, на први знак светске кризе прекинули су преговоре и своје планове за Балкан спаковали – за неку бољу годину. Са кризом су отишли и софтвераши норвешке „Висме”. Ни захтевни „Геокс” се последњих месеци не оглашава. Сем „Леонија” који и даље мерка јужне српске локације, остале најављиване компаније из индустрије ауто-делова сачекаће, ипак, да прво „Фијат” одреши кесу.

Произвођач лименки „Бол пекиџинг Јуроп” не одустаје од инвестиције од 25 милиона евра, али ће, како је и званично потврђено, отварање фабрике поклопаца, планирано за ову, одложити за 2010. Мање амбициозни у односу на планиране биће и инвестициони захвати у ИТ парку у Инђији, који ће ове године добити тек четири-пет станара... А данска компанија „Грундфос” проценила је да нема шта да чека – крајем овог месеца потписаће уговор о закупу земљишта са општином Инђија, а изградња фабрике пумпи за воду, у којој ће бити запослено 500 људи и у коју ће инвестирати 80 милиона евра, почеће већ са грађевинском сезоном.

Инвестициони колач и за овај регион биће сигурно мањи, како се сада процењује, за око 40 одсто. Зато земљама које намеравају да и у овим оскудним временима приграбе што веће парче „предстоји трка до дна”, процењује Лаза Кекић, регионални директор „Економист интелиџенс јунита” за централну и источну Европу.

Кад је под налетом планетарне кризе морала да се одрекне сценарија из мајског Меморандума о буџету и економској политици, по коме би до 2012. годишње притицало десет милијарди евра инвестиција, држави остаје –борба за преживљавање. Да обезбеди бар 1,7 милијарди евра страних директних инвестиција (колико је,према гувернеровој процени,потребно да се покрије платнобилансна рупа)или две милијарде долара,колико европски аналитичари сматрају да је максимум који Србија ове године може да усиса.

По Кекићу, Србија би ове године први пут као адут могла да има и политичку стабилност, што би инвеститорима и те како пријало.

– Док многе земље у региону потресају политички и социјални конфликти, Србија тренутно делује политички релативно стабилно и не би требало да буде неких великих непријатних изненађења. Још ако буде и неких подстицаја за инвеститоре, мада у овим околностима не видим много простора, ако стопа раста не би пала испод нуле, у условима када ће многе земље у региону доживети оштар пад, онда би то деловало готово пристојно. У тај оквир могло би да се смести и до две милијарде долара страних директних инвестиција – каже Кекић.

И чланови Америчке привредне коморе, по речима председника Дејана Цветковића, „са умереним оптимизмом дочекују развој економске ситуације у 2009”.

– Верујемо да ће за нове инвеститоре бити најинтересантнија улагања у некретнине, развој ИТ система, али и текстилна индустрија. Ове инвестиције могу да буду остварене једино ако Србија остане политички и економски стабилна – сматра Цветковић.

Цветковић каже да се и друге земље у окружењу боре да привуку што већи део страних инвеститора. Ипак, верује да стабилношћу пословног и политичког окружења, уз стабилан банкарски систем и уз озбиљно решавање проблема, Србија може да покаже чврсту намеру да постане још пожељнија инвестициона дестинација.

И економски аналитичари позивају на реалност, када је реч о надањима да би Србија ове године могла да преотме новим чланицама ЕУ и суседима инвеститоре.

– Без обзира на дешавања у Бугарској и Румунији не може се очекивати да ће Србија у кратком року постати много атрактивнија од њих. Биће сигурно и случајева преотимања, неки примери су већ забележени, али то неће бити масовно – констатује Кекић.

И проф. др Борис Беговић сматра да нема ништа од профитирања из кризе тако што ће Србија преселити погоне из региона:

– У условима светске кризе мало ко озбиљно размишља о „премештању” својих погона, јер то собом носи не само трошкове нове инвестиције већ и одређене иреверзибилне трошкове напуштања постојећег погона.

-----------------------------------------------------------

Свет наопачке

– Србији прети велика опасност и од протекционизма. Јер, свет као да је окренут наопачке. У налету подржављења, све стандардне препоруке о либерализацији и отварању тржишта се заборављају. Има чак земаља које уз стимулансе или помоћ својим банкама примењују и протекционистичке мере, не дозвољавајући својим банкарима да улажу новац у филијале у земљама попут Србије – упозорава Кекић.