Бела кућа прави листу добрих и лоших НАТО савезника

Администрација председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа разматра увођење својеврсне листе "добрих и лоших" чланица НАТО, како би наградила савезнике који су подржали САД у рату са Ираном а санкционисала оне који то нису учинили, сазнаје данас амерички Политико од извора.

План, који је разрађиван уочи посете генералног секретара НАТО Марка Рутеа Вашингтону, укључује процену доприноса држава чланица Алијанси и њихово разврставање у категорије, наводе дипломате и званичници упознати са иницијативом.

Према наводима извора, Бела кућа разматра опције попут премештања америчких трупа, смањења војних вежби или ограничавања војне сарадње са "непослушним" партнерима, иако конкретне мере још нису дефинисане.

Портпаролка Беле куће Ана Кели изјавила је да савезници нису пружили адекватну подршку током рата у Ирану, наглашавајући да ће САД "запамтити то".

Није прецизирано које земље би се нашле у којој категорији, али се наводи да би Пољска и Румунија могле да имају користи, с обзиром на блиске односе са Вашингтоном и спремност да приме додатне америчке трупе.

С друге стране, поједине земље, укључујући Шпанију, као и савезница попут Уједињеног Краљевства и Француске, одбиле су или одложиле подршку америчким захтевима током сукоба са Ираном.

Представници Пентагона истичу да ће сарадња бити приоритет са "узорним савезницима", док поједини амерички законодавци упозоравају да би кажњавање савезника могло додатно да ослаби Алијансу.

Овај потез, како пише Политико, сматра се новим притиском на савезнике, након ранијих Трампових упозорења, укључујући претње повлачењем САД из НАТО и предлоге попут припајања Гренланда.

Амерички министар одбране Пит Хегсет још у децембру је најавио да ће "узорни савезници" попут Израела, Јужне Кореје, Пољске и балтичких земаља имати посебан третман, док ће они који не доприносе колективној одбрани сносити последице.

Иако није јасно које земље спадају у коју категорију или да ли је генерални секретар Руте упознат са овим планом, Румунија и Пољска би могле бити међу највећим добитницима. Обе земље и даље уживају председникову наклоност и поздравиле би већи број америчких војника.

Пољска влада, која је међу чланицама НАТО-а са највећим издацима за одбрану, већ покрива скоро све трошкове смештаја 10.000 америчких војника стационираних на њеној територији. Недавно проширена ваздухопловна база Михаил Когалничану у Румунији, коју САД користе за ваздушни рат у Ирану, има капацитет да смести додатне америчке снаге.

Концепт „примерних савезника“ би Трампу дао алат да разликује чланице које су подржале напоре САД у Ирану - попут окончања техеранске блокаде Ормуског мореуза и уступања база - од оних које то нису учиниле.

Док су Шпанија и савезници попут Уједињеног Краљевства и Француске одбијали или одлагали америчке захтеве за помоћ, Румунија и неколико мањих земаља дозволиле су Сједињеним Државама да користе њихове ваздухопловне базе. Бугарска је такође тихо пружала логистичку подршку америчким операцијама на Блиском истоку.