Предложено да се 10. јул прогласи даном Николе Тесле

На Дан мајке Земље, а поводом обележавања 170 година од рођења Николе Тесле, нашег најзначајнијег научника, јуче је у Дому инжењера „Никола Тесла” у Београду приређена свечана академија, као и међународна конференција „Визија развоја електротехничких наука у Републици Србији у првој половини 21. века”.

Представници научне заједнице, инжењери, професори, ђаци и студенти из земље и иностранства окупили су се да би заједнички указали на значај визије једног од највећих умова у историји света.

– Ми се данас придружујемо активностима у одавању почасти великану кога је изнедрио овај мали народ на Балкану, а кога поштује цела планета. Тесла је имао велики утицај на историјске токове наше цивилизације и дао кључни допринос у напретку човечанства – рекао је проф. др Илија Ћосић на отварању поставке Т–170 „Никола Тесла – легат и мерна јединица за будућност”.

Тесла је био много више од научника, био је визионар чије су идеје превазилазиле време у коме је живео и стварао. Наслеђе овог генија је веома богато и чини га више од 700 патента, од којих је само 311 регистровано, а сви су били на добробит уређења и свакодневице људи, истакао је професор.

– Веће Инжењерске академије Србије, на седници одржаној 20. марта, предложило је резолуцију за установљење 10. јула као међународног дана Николе Тесле. Иницијатива да се дан рођења нашег чувеног научника прогласи међународним даном представља настојање да се успостави трајна култура сећања на једног од највећих умова у историји. Тај датум био би прилика да се глобално афирмишу вредности које је Тесла заступао – знање, хуманост и одговорност према будућности – нагласио је професор Ћосић.

Својим открићима у области наизменичне струје, бежичног преноса енергије и радиотехнологије Тесла је поставио темеље модерног доба, а његова визионарска мисао и данас инспирише научнике и ствараоце широм света. Резолуцију о проглашењу међународног дана посвећеног овом великану, чији предлог треба да прихвати Генерална скупштина Уједињених нација, прочитао је др Радослав Раковић, а присутни поздравили аплаузом.

Гости награђени „Теслиним јубиларним повељама” и учесници скупа дошли су са више континената, укључујући представнике из Кине, Шведске, Сједињених Америчких Држава и са Филипина, што је, били су сагласни говорници, доказ да Теслино дело и даље повезује научну заједницу широм света.

– Велика је част и привилегија бити овде међу најбољима, у просторијама једног од најстаријих удружења инжењера на свету и пред поштоваоцима лика и дела Николе Тесле. Раније сам као национални координатор говорила на овом месту о значају наслеђа нашег највећег научника и желела бих да посебно захвалим Академији на резолуцији коју смо данас усвојили – казала је амбасадор др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова.

Део свог есеја о Тесли прочитала је проф. Радмила Сатарић, ауторка књига посвећених научнику и једна од лауреата.

– Комплементарност лепоте и функционалности природе представља универзални извор инспирације, како за уметнике, тако и за научнике. Управо тај принцип прожимао је дела Леонарда да Винчија и визионарске идеје Николе Тесле, чији рад сведочи о јединству креативности и научне мисли – додала је Сатарићева.

Међу лауреатима су се нашли бројни професори, научници и инжењери, а између осталих и Александар Василијевић из америчке компаније „Тесла моторс”, Барбара Дадино из Теслине историјске куће у Дарденклифу, Мајло Бари Гуси – оснивач Музеја мира „Никола Тесла” у Манили, Ху Пенг, председник академије „Никола Тесла” из Хонгконга, и други…

Савез инжењера и техничара Србије основан је далеке 1868. године, као четврта организација те врсте у свету. Никола Тесла постао је њен први почасни члан 1892. године.