Образовање је светиња коју морамо заједно да чувамо

У тренутку када се универзитети у Србији суочавају са бројним изазовима, од пада интересовања за поједине кључне професије, посебно наставничке смерове, до сложених односа у академској заједници, председник Владе проф. др Ђуро Мацут у разговору за „Политику” истиче да је потребно више заједничког рада, разумевања и дијалога како би се образовање додатно унапредило. Слична порука послата је и са недавно одржаног састанка у Влади Републике Србије. Наиме, на том састанку Комисија за анализу рада високошколских установа, чији је задатак да изврши анализу уписне политике, пролазности и просечних оцена студената на државним универзитетима, указала је на неопходност унапређења процеса рада ових установа и осавремењивања студијских програма на факултетима у Србији.

Често говорите о наставничким кадровима као посебном проблему. Зашто?
Зато што су наставници темељ сваког образовног система. То су људи који имају огроман утицај на развој младих генерација. Данас, нажалост, бележимо мање интересовање за наставничке смерове, пре свега зато што млади не препознају увек довољно јасну перспективу. Зато је важно да као друштво заједно радимо на томе да вратимо значај и углед овој професији, кроз боље услове, али и кроз јасну поруку поштовања.

Да ли су реформе које најављујете довољне да преокрену стање?
Реформе су важан корак, али оне саме по себи нису довољне. Поред унапређења студијских програма и увођења нових области, потребно је да постоји шири друштвени консензус о значају образовања. Само тако можемо постићи трајне резултате.

У каквом стању се данас налази високо образовање у Србији?
Рекао бих да се налазимо у једном осетљивом периоду. Постоје изазови, али и значајан потенцијал. Универзитети имају квалитетне људе и традицију, али је неопходно да се систем додатно прилагоди савременим потребама и очекивањима младих.

Где је држава у свему томе? Да ли је заказала?
Држава има важну улогу и одговорност да подржи развој система. У претходном периоду сигурно је било простора да се неке ствари ураде брже, али је важно да сада постоји јасна спремност да се ради систематично и у сарадњи са свим актерима.

Да ли су универзитети постали превише политизовани?
Мислим да је важно да образовање остане простор дијалога, знања и размене идеја. Универзитети треба да буду место где се различита мишљења чују, али и уважавају, без непотребних подела и дневне политизације.

Какву поруку шаљете онима који образовање виде као политичко питање?
Важно је да сви заједно радимо на томе да образовање посматрамо као заједнички интерес. То је тема која треба да нас повезује, јер се тиче будућности наше деце и целог друштва.

Шта је, по Вама, први корак ка изласку из ове ситуације?
Дијалог је кључан. Потребно је да се сви актери укључе у отворен и конструктиван разговор, како бисмо дошли до решења која су одржива и у интересу свих.

Да ли сте оптимиста?
Јесам. Верујем да у нашем друштву постоји довољно знања, енергије и воље да се ствари унапреде. Уз заједнички рад и разумевање, сигуран сам да можемо да изградимо још бољи систем образовања.