Деблокада средстава ЕУ приоритет будуће мађарске владе

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Бу­дим­пе­шта – Бу­ду­ћа ма­ђар­ска вла­да, ко­ју ће на осно­ву ре­зул­та­та не­дав­них пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра пред­во­ди­ти Пе­тер Ма­ђар, већ у пр­вим да­ни­ма свог ман­да­та су­о­чи­ће се хит­ним из­на­ла­же­њем мо­гућ­но­сти за де­бло­ка­ду ви­ше ми­ли­јар­ди евра за­мр­зну­тих у фон­до­ви­ма Европ­ске уни­је. До­ступ­ност тог нов­ца мо­гла би има­ти пре­су­дан ути­цај на еко­ном­ску ста­бил­ност и раз­вој Ма­ђар­ске у на­ред­ним го­ди­на­ма.

У сре­ди­шту тог пи­та­ња на­ла­зи се Фонд за опо­ра­вак и от­пор­ност (РРФ), ин­стру­мент ЕУ осми­шљен да по­мог­не др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма у пост­пан­де­миј­ском опо­рав­ку, из ко­јег Ма­ђар­ској при­па­да ви­ше од 10 ми­ли­јар­ди евра, али је при­ступ тим сред­стви­ма усло­вљен ис­пу­ња­ва­њем кон­крет­них ре­фор­ми.

Ли­дер стран­ке Ти­са Пе­тер Ма­ђар већ је у два на­вра­та о то­ме раз­го­ва­рао са пред­сед­ни­цом Европ­ске ко­ми­си­је Ур­су­лом фон дер Ла­јен, што се ту­ма­чи као сиг­нал да би тех­нич­ки пре­го­во­ри мо­гли би­ти по­кре­ну­ти убр­зо на­кон пре­у­зи­ма­ња вла­сти у Бу­дим­пе­шти. Из­во­ри бли­ски пре­го­ва­ра­чи­ма на­во­де да би де­ле­га­ци­ја ви­со­ког ни­воа из Бри­се­ла мо­гла у крат­ком ро­ку да по­се­ти Бу­дим­пе­шту ка­ко би се утвр­ди­ли при­о­ри­те­ти и про­це­ни­ла спрем­ност но­ве вла­де да ис­пу­ни усло­ве.

Еко­ном­ски ана­ли­ти­чар Та­маш Хор­ват оце­њу­је да „вре­ме пред­ста­вља кључ­ни фак­тор, јер се сред­ства из РРФ-а мо­гу по­вла­чи­ти са­мо до кра­ја 2026. го­ди­не”. Он до­да­је да Ма­ђар­ска ви­ше не­ма про­стор за од­ла­га­ње и да сва­ки ме­сец ка­шње­ња ди­рект­но ума­њу­је по­тен­ци­јал­ну ис­пла­ту сред­ста­ва.

Од укуп­ног из­но­са, око 6,5 ми­ли­јар­ди евра чи­не бес­по­врат­на сред­ства, док је оста­так до­сту­пан у ви­ду по­вољ­них кре­ди­та. Про­це­не ука­зу­ју да би две тре­ћи­не укуп­ног па­ке­та још мо­гле би­ти ис­ко­ри­шће­не, под усло­вом да но­ва вла­да бр­зо де­лу­је. Упра­во због то­га, ка­ко на­во­де из­во­ри, тим струч­ња­ка ко­ји са­ра­ђу­је са Ти­сом већ око го­ди­ну и по да­на при­пре­ма де­та­љан план за де­бло­ка­ду сред­ста­ва.

Тај тим, ко­ји чи­не фи­нан­сиј­ски екс­пер­ти, прав­ни­ци и ди­пло­ма­те са ис­ку­ством у европ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, фо­ку­си­рао се на иден­ти­фи­ка­ци­ју кључ­них пре­пре­ка. Ме­ђу спор­ним пи­та­њи­ма из­два­ја­ју се тран­спа­рент­ност јав­них на­бав­ки, ефи­ка­сни­ја бор­ба про­тив ко­руп­ци­је, ја­ча­ње не­за­ви­сно­сти пра­во­су­ђа и оба­ве­за јав­ног об­ја­вљи­ва­ња др­жав­не по­тро­шње.

Про­фе­сор европ­ског пра­ва Ан­драш Ко­вач ис­ти­че да „Европ­ска ко­ми­си­ја не тра­жи по­ли­тич­ке уступ­ке, већ кон­крет­не ин­сти­ту­ци­о­нал­не га­ран­ци­је”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ако но­ва вла­да по­ка­же кре­ди­би­лан на­пре­дак у вла­да­ви­ни пра­ва, сред­ства мо­гу по­че­ти да при­сти­жу ре­ла­тив­но бр­зо, јер су ме­ха­ни­зми већ ус­по­ста­вље­ни.

Је­дан од по­тен­ци­јал­них на­чи­на за убр­за­ње про­це­са је­сте ре­кла­си­фи­ка­ци­ја већ по­сто­је­ћих про­је­ка­та. На­и­ме, прет­ход­на вла­да је по­кре­ну­ла тен­де­ре вред­не око 2.000 ми­ли­јар­ди фо­рин­ти, ко­ји су у ме­ђу­вре­ме­ну фи­нан­си­ра­ни из на­ци­о­нал­них из­во­ра или за­ду­жи­ва­њем. Но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја би мо­гла да те про­јек­те по­но­во увр­сти у оквир РРФ-а, чи­ме би се из­бе­гло по­кре­та­ње но­вих про­це­ду­ра и убр­за­ла ис­пла­та сред­ста­ва.

По­је­ди­ни ана­ли­ти­ча­ри об­ја­шња­ва­ју да то пред­ста­вља праг­ма­тич­но ре­ше­ње ко­је под­ра­зу­ме­ва да се не че­ка­ју но­ви про­јек­ти, већ да ре­а­ли­зо­ва­не ин­ве­сти­ци­је мо­гу би­ти ре­фи­нан­си­ра­не из европ­ских фон­до­ва, што би од­мах рас­те­ре­ти­ло бу­џет. Они ис­ти­чу да би та­кав по­тез мо­гао зна­чај­но да по­бољ­ша фи­скал­ну по­зи­ци­ју зе­мље у крат­ком ро­ку.

Ме­ђу­тим, про­цес де­бло­ка­де не за­ви­си ис­кљу­чи­во од до­бре во­ље Бри­се­ла. По­ред ис­пу­ња­ва­ња фор­мал­них усло­ва, од но­ве вла­де се оче­ку­је да из­гра­ди по­ве­ре­ње са европ­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, ко­је је у прет­ход­ном пе­ри­о­ду би­ло на­ру­ше­но. Упра­во због то­га, ди­пло­мат­ски аспект пре­го­во­ра има­ће под­јед­на­ко ва­жну уло­гу као и тех­нич­ке ре­фор­ме.

По­ли­ти­ко­лог Жолт Нађ сма­тра да „ко­му­ни­ка­ци­ја и тран­спа­рент­ност мо­ра­ју би­ти у цен­тру но­ве стра­те­ги­је”. Он на­гла­ша­ва да Европ­ска ко­ми­си­ја па­жљи­во пра­ти не са­мо за­кон­ске про­ме­не већ и њи­хо­ву при­ме­ну у прак­си.

„Уко­ли­ко Ма­ђар­ска успе да де­бло­ки­ра сред­ства из РРФ-а, по­сто­ји мо­гућ­ност да се у на­ред­ним го­ди­на­ма осло­бо­де и до­дат­на ко­хе­зи­о­на сред­ства, што би укуп­но мо­гло зна­чи­ти при­лив од ви­ше ми­ли­јар­ди евра. Суд­би­на тих сред­ста­ва ди­рект­но ће за­ви­си­ти од бр­зи­не и ефи­ка­сно­сти по­стиг­ну­тог до­го­во­ра”, ка­же Нађ.

На­ред­ни ме­се­ци би сто­га мо­гли би­ти пре­суд­ни не са­мо за по­ли­тич­ки курс Ма­ђар­ске већ и за њен еко­ном­ски опо­ра­вак. Уко­ли­ко но­ва вла­да успе да ис­пу­ни усло­ве и обез­бе­ди при­ступ фон­до­ви­ма, то би мо­гло озна­чи­ти по­че­так но­ве фа­зе од­но­са са Европ­ском уни­јом, али и кон­кре­тан фи­нан­сиј­ски под­сти­цај ко­ји би се осе­тио у свим сек­то­ри­ма при­вре­де.

Са дру­ге стра­не, не­у­спех у овом про­це­су зна­чио би на­ста­вак фи­нан­сиј­ске не­из­ве­сно­сти и огра­ни­че­них ин­ве­сти­ци­о­них мо­гућ­но­сти. Упра­во за­то, пи­та­ње де­бло­ка­де европ­ских сред­ста­ва све ви­ше се на­ме­ће као кључ­ни тест спо­соб­но­сти и кре­ди­би­ли­те­та но­ве вла­сти у Бу­дим­пе­шти.