Да ли Пјонгјанг жели руске Су-35

Према писању Military Watch Magazina, руски ловац дугог домета Су-35, намењен стицању превласти у ваздуху, током 2025. године остварио је значајан продор на светском извозном тржишту, а у стручним круговима све чешће се помиње и могућност да би овај авион у будућности могао да се нађе и у наоружању Северне Кореје.

Према наводима тог листа, процурели документи руске владе показују да је током 2025. године наручено 48 авиона за преопремање иранског ваздухопловства, као и још шест летелица за потребе Етиопије. Уз испоруку 18 авиона Алжиру од фебруара исте године, то је довело до петоструког раста потврђених извозних поруџбина за Су-35. Тако је број продатих авиона, у односу на ранију продају 24 ловца Кини, порастао на укупно 96 летелица испоручених или наручених за четири страна клијента.

Како је руски одбрамбени сектор у међувремену значајно повећао производне капацитете за Су-35, отворен је простор за спекулације о новим потенцијалним купцима. У том контексту, Military Watch Magazine наводи да би Северна Кореја могла да се појави као будући клијент, посебно у светлу све ближег стратешког партнерства Москве и Пјонгјанга. Такве процене додатно су подгрејане могућношћу да Русија покуша да пронађе начин да заобиђе постојећа ограничења из режима санкција и ембарга на оружје.

Интересовање севернокорејских званичника за руске борбене авионе, како се подсећа, није ново. Још у септембру 2023. године делегација из Пјонгјанга обишла је производне погоне у Комсомољску на Амуру, где је имала увид у кокпит Су-57 и пратила пробни лет новоизграђеног Су-35. То је у аналитичким круговима протумачено као сигнал да Северна Кореја пажљиво прати руске програме развоја савременог борбеног ваздухопловства.

Према оцени магазина, како је Москва све више зависила од севернокорејске подршке у контексту рата у Украјини и ширег сукоба са НАТО-ом, све чешће су се појављивале процене да би Русија могла да тражи компензацију не само у трансферу технологије, већ и у директној продаји савремених ловаца. Наводи се и да је Пјонгјанг, према ранијим извештајима јужнокорејске обавештајне службе, још средином прошле деценије показивао интересовање за набавку Су-35, мада те информације никада нису званично потврђене.

Иако Северна Кореја располаже једном од највећих и најсамосталнијих одбрамбених индустрија на свету, способном да покрије готово све потребе Корејске народне армије, од подморница и разарача до модерних тенкова, њено ратно ваздухопловство и даље важи за најслабије технолошки развијен род војске. Упркос снажној и густој мрежи ракета земља–ваздух, која се континуирано модернизује, недостатак модерних борбених авиона остаје једна од кључних слабости севернокорејске одбране.

У том смислу, Су-35 се намеће као потенцијално прелазно решење. Иако је реч о великом и скупом авиону са високим оперативним трошковима, у анализи се указује да би повлачење неколико батаљона застарелих ловаца, попут МиГ-19 или МиГ-21, могло да отвори простор за финансирање ескадриле модернијих руских летелица. Према тим проценама, батаљон од 12 до 14 авиона коштао би око милијарду долара, што се у односу на обим војне размене између две земље сматра релативно достижним издатком.

Истовремено, наводи се да би Су-35, упркос неспорним способностима, у источноазијском окружењу био суочен са озбиљним ограничењима. Разлог је чињеница да су у том региону већ широко распоређени ловци пете генерације, па би авион генерације „4++“ од почетка био у неповољнијем положају у односу на најсавременије конкуренте. Ипак, та слабост могла би делимично да буде ублажена уколико би Северна Кореја ове авионе користила пре свега као подршку сопственој слојевитој противваздушној одбрани, где би њихови сензори и способност умрежавања могли да значајно унапреде преглед бојишта.

Military Watch Magazine закључује да би евентуална набавка Су-35 за Пјонгјанг могла да има карактер привременог решења, начина да се севернокорејско ваздухопловство постепено уведе у еру савременијих борбених система до тренутка када Русија буде у могућности да понуди напредније платформе, попут Су-57М1, чија се шира доступност очекује почетком наредне деценије. Управо та перспектива, наводи се, умањује дугорочну привлачност Су-35, иако његова нижа цена и бржа испорука остају важне предности за потенцијалне купце.