МОЛ: задржаћемо рафинерију у Панчеву ако постанемо већински власник НИС-а

Мађарска нафтна компанија МОЛ саопштила је да ће дугорочно задржати рафинерију у Панчеву ако постане већински власник Нафтне индустрије Србије (НИС).

МОЛ је навео да рафинерија у Панчеву има веома важну стратешку улогу у обезбеђивању стабилног и непрекидног снабдевања енергијом.

„Циљ МОЛ-а је да додатно ојача сигурност снабдевања у Србији и региону, уз истовремено искоришћавање синергија између рафинерија. Уколико трансакција буде успешно реализована, планирамо дугорочно управљање тим постројењем”, навела је мађарска компанија одговорајући на питање Форбса.

МОЛ је констатовао да се преговори о НИС-у настављају у складу са претходно потписаним основним споразумом и подсетио да је за завршетак трансакције неопходна сагласност Канцеларије за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАК) и надлежних органа Републике Србије.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је јуче да су одржани састанци са оперативним и правним тимовима МОЛ-а у вези са преузимањем руског удела у НИС-у и да је затворен одређен број питања и изразила очекивање да ће до краја ове недеље бити усаглашено 90 одсто ставова.

Ђедовић Хандановићева је истакла да је важно да се настављају разговори са МОЛ-ом и подсетила да је у суботу имала састанак и са извршним директором МОЛ групе Жолтом Хернадијем.

„Очекујем да до краја недеље имамо неких 90 одсто усаглашених ставова. Остаће, претпостављам, још неколико отворених питања за разговоре на вишем нивоу'', рекла је Ђедовић Хандановићева за РТС и додала да су истовремено челници МОЛ групе имали разговоре и у Санкт Петербургу.

Мијушковић: У преговорима с МОЛ-ом инсистирати да Петрохемија и Рафинерија наставе рад

Економиста Вељко Мијушковић изјавио је данас да Србија у процесу преговора са МОЛ-ом око преузимања већинског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС) треба да инсистира на томе  да Петрохемија и Рафинерија у Панчеву наставе да раде.

Он је рекао да су стратешки важна питања за Србију у тим преговорима  да ли ће се можда мењати основна делатност, који је минималан ниво капацитета за рад, еветнуална продаја дела имовине и слично јер су то све стратешки важна питања за Србију.

Мијушковић је за Тан‌југ истакао да сви ови наведени елементи представљају „црвену линију” за Србију и елементарне услове на којима држава мора да инсистира да буду испуњени током процеса преговора са МОЛ-ом око НИС-а.

На питање на који начин можемо да дефинишемо и право учествовања у управљања компанијом, доношењу стратешких одлука и да активно контролишемо њено пословање, Мијушковић је рекао да ће бити посебно важно оно што је најављено да ће Србија од потенцијално новог купца бити у прилици да купи додатних пет одсто вредности акција.

Он је додао да ће у том смислу држава имати сва додатна права кад је реч о гласању и стављању вета на неке кључне пословне одлуке.

Одговарајући на питање колико је реално очекивати од МОЛ-а да прихвати све ове услове, а првенствено очување производње у панчевачкој Рафинерији, Мијушковић је истакао да је најављено да неће доћи до гашења рафинерије и да не постоје разлози да би се та одлука мењала, због чега се може очекивати да до тога неће доћи због даљег ширења ка истоку Европе, консолидације позиције у југоисточној Европи и важности Србије као стратешког, економског и политичког партнера за Мађарску.

Коментаришући то што је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила да су обављени разговори оперативних и правних тимова Владе Србије и МОЛ-а о правима и обавезама акционара НИС-а, и да очекује да до краја недеље буде усаглашено 90 одсто ставова, Мијушковић је рекао да остаје да се види да ли ће то бити усаглашено и да ли ће до ове транскације доћи.

Напоменуо је да гаранције у пословним преговорима не постоје до момента док уговор не буде био потписан.

Тек оног момента када уговор буде финализован и када трансакција буде обављена можемо очекивати да је остављен ад акта, истакао је он и додао да чак и тада комплетно енергетско питање земље није решено, већ следи даље диверзификовање извора снабдевања.

„Са та два услова можемо рачунати да смо обезбедили максимални степен флексибилности који је био до наше стране”, поручио је он.