Још нема смештаја за све Роме под „Газелом”

Сви Роми чије су картонске чатрље под мостом „Газела” изгореле пре десетак дана нашли су смештај. Онима који имају пребивалиште у престоници градске власти су обезбедиле стамбене контејнере, док се група онихкоји нису званични становници Београда склонила код суседа у њихове ионако претрпане уџерице. Будући да су у овај град прибегли са Космета или из других земаља, одговорност за њих, како су навели градски функционери, треба да преузму државне институције, Комесаријат за избеглице, па и Министарство унутрашњих послова.

Полиција, очито, може само да врати стране држављане у матичне земље, мада је у овом случају тешко говорити о држављанима с обзиром на то да већина Рома у Србији и у окружењу нема никакве личне исправе. У Комесаријату за избеглице и његовом ресорном Министарству за рад и социјално старање „Политика” јуче није успела да сазна да ли намеравају ишта да предузму у овој ситуацији. У међувремену, метални контејнери површине десетак квадрата појединим становницима „картон ситија” су деловали примамљивије од склепаних настамби. Пре неколико дана готово је избио сукоб када је једна група затражила да им објасне због чега и они, само зато што нису из Београда или зато што их није задесио пожар, немају право на чврсто и чисто склониште, утолико пре што је у овом насељу лани било чак 12 пожара, у којима су спаљене 42 бараке.

Ни контејнери се нису показали најсрећнијим решењем будући да у њима није дозвољено палити ватру ради загревања. Њихови становници нису могли дуже да се смрзавају па су успели да набаве раздрндане пећи. Упркос томе, у лименим контејнерима и даље је ледено и, без огрева, они зиму више „скупљају” него што је држе подаље. Гордана Стаменковић, једна од оних чију је бараку прогутала ватра, страхује да би хладноћа могла да потраје до марта. До тада треба издржати и на хладноћи и на оно мало помоћи које је добила за шесточлану породицу. Можда је то више него што је имала пре пожара, али свака помоћ само подстиче очекивања од државе и жељу да се живи још пристојније.

– Добили смо само два ћебета, сапун, шампон и прашак. То је мало. Деца немају шта да обуку. Боса и голишава иду по овом кијамету који нас сад баш снађе – каже Стаменковићева, док око ње у лименом пребивалишту трчкарају дечаци и девојчице. – Сви којима су изгореле бараке некако су се скућили али је у контејнере ушао и онај ко је требало и онај ко није.

Ни објашњење градских власти да не могу да обезбеде више контејнера, који су уосталом само испомоћ док се не прегрми зима, и да ће део Рома подно „Газеле” ускоро добити праве станове није се допао свима. Готово да није било ниједног „коментатора” на Интернету и у кафани који је пропустио да спомене како би, уместо да плаћа закуп, било боље да је и он поставио шатор под „Газелом”. Саосећајнији, социјално освешћенији и политички коректнији су приговарали граду да збрињава само Роме испод „Газеле”, која мора бити расељена да би почела обнова тог моста, док за остала насеља тог типа нема дугорочног плана.

Одговор власти да намеравају да сазидају цео блок социјалних станова постао је климав након што се испоставило да је, судећи по понуди потенцијалних извођача на тендеру, исплативије куповати станове на тржишту. То је и боље решење зато што тако сиромашни неће бити гетоизирани, говорили су градски функционери, само што онда није јасно због чега су уопште хтели да граде социјални блок. Још мање је то јасно након последње вести да блок социјалних станова и даље није одбачена идеја.