Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стижу нови борбени системи

Војска Србије се спрема да из фазе хроничне финансијске депресије и релативне "технолошке хибернације" изађе одмах, или бар током 2008. године. На једној страни ове (реалне) идеје налази се финансијски план Министарства одбране, а на другој објективне могућности државе. На основу података које смо у разговору добили од министра Драгана Шутановца и државног секретара Александра Мишчевића, коначно је крај времену екстензивног финансирања одбране земље.

Основне буџетске потребе Министарство одбране је дефинисало једноставно, у четири ставке. Прва је одређена као "персонални трошкови" (плате, накнаде, социјални доприноси и давања). Предвиђено је повећање за четири милијарде динара или 20 одсто више него у 2007. години.

Оперативни трошкови су смањени у пројекцији за 2008. годину на 11,3 милијарде динара (24,2 одсто буџета). У овој години та цифра је прекорачила 14 милијарди. Министар и државни секретар оцењују да је уштеда постигнута бољом организацијом обуке, логистике и организацијско-мобилизацијских промена. Зато су средства предвиђена за инвестирање и опрему више него удвостручена (четири милијарде 2007 – 9,4 милијарде за наредну годину).

Четврта, али врло значајна ставка јесу војне пензије. Иначе су војни пензионери оправдано незадовољни усклађивањем својих примања са трошковима живота. Министар одбране сматра да ће у јединственом фонду та дискриминација бити отклоњена и да ће положај војних пензионера бити неупоредиво бољи. У финансијском плану за 2008. годину војне пензије учествују са 18,5 милијарди динара, што је за милијарду више у апсолутном износу, али за скоро два одсто мање у односу на 2007. Министарство је због тога сачинило и паралелну структуру финансијског плана из кога су изузете војне пензије.

Министар одбране Драган Шутановац је задовољан буџетском пројекцијом за следећу годину. Ове године проценат издвојеног бруто друштвеног производа за потребе одбране је 2,4, а ако се рачунају и додатна средства, од око 11 милијарди динара, то је већ 2,8 одсто. Без трошкова који представљају "непродуктивни баласт", ово је сасвим добра цифра.

Да Војска Србије није оптерећена инерцијом старих система у сваком погледу и потребом да они буду усклађени са актуелним одбрамбеним изазовима, све функције би биле обезбеђене са свега 2,1 одсто БДП-а.

Знатно повећање средстава (укупно око 76 милијарди динара) омогућено је посебним ставкама из националног инвестиционог плана, субвенцијама и сопственим изворима. Из НИП-а ће бити пребачена очекивана средства од око пет милијарди динара за ремонт и репарацију јединог неремонтованог авиона "миг-29" (рад на четири авиона истог типа је у току), седам хеликоптера и једног транспортног авиона "ан-26". Предвиђено је финализовање радова на изградњи базе Цепотин и реконструкција аеродрома у Батајници.

За потребе припадника Војске и МО предвиђена је субвенција од око милијарду динара за кредитирање стамбених потреба. Сума од око пет милијарди биће обезбеђена из сопствених извора. То су, пре свега, вишкови опреме, убојних средстава, приходи ВМА. Министар каже да нови модел буџетирања има амбиције да бар у будућности следи "норвешки модел". У њему је 40 одсто предвиђено за плате, 30 одсто за оперативне трошкове и исто толико за инвестиције.

Наш је модел и даље оптерећен хипотеком тешких времена и сиромаштвом друштва. За плате се одваја више од 55 одсто, 25 одсто суме се потроши за оперативне послове, а тек нешто око 19 иде на инвестиције. Можда ће нам бити потребно више од 10 година да се приближимо земљама које у финансирању своје одбране имају најбоља искуства.

Министар Шутановац каже да ће конто за набавку нових система наоружања и војне опреме бити много већи него раније. Предстоји набавка нове телекомуникационе опреме, и мобилних борбених система на точковима, што је неопходан услов муњевитог одговора на специфичне безбедносне изазове. Специјална бригада Војске Србије има апсолутни приоритет у формирању и опремању. За ту јединицу се мора набавити оно што је у овом тренутку на тржишту НВО најбоље и најефикасније.

Има изгледа да лична примања припадника Војске и МО у следећој години буду знатно повећана. Министар Шутановац и државни секретар Мишчевић предвиђају раст и до 40 одсто. Ионако су те цифре данас далеко испод тежине, одговорности и угледа професије.

Аутор овог текста подсећа на стање ствари и распоред неких вредности и одговорности у овој држави. Чланови управних одбора издашнијих фирми само за једну до две седнице месечно "зараде" и до 300.000 динара. Основна плата мајора српске војске, команданта батаљона не прелази 40.000 динара. База у Цепотину гради се и не завршава годинама, попут Скадра на Бојани. Српски војници у Копненој зони безбедности на југу Србије и даље живе оскудним, скоро аскетским животом. 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.