Априлски снег није једини проблем малинара

Највећи део производних засада малине у Србији је у доста добром кондиционом стању, али због априлског снега који је погодио ивањички крај, где се ово воће највише гаји, сада постоји опасност од болести биљака. Тим пре што се и даље очекује нестабилно време, рекао је за „Политику” др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије. Такође је упозорио и на још један видан проблем у домаћим малињацима, а то је квалитет садница.

– Постоји проблем производње и дистрибуције здравог садног материјала малине, али и другог воћа које се код нас гаји. Више пута је указивано на невоље произвођача због набавке зараженог садног материјала, најчешће гљивичним обољењима као што су трулеж корена малине и вењење изданака малине – наводи Лепосавић у ауторском тексту за специјализовану ревију „Добро јутро”.

Према његовим речима, огроман проблем представља и бактеријски рак корена, као и изданака малине због којих у нашој земљи скоро и да не постоји здрав засад малине сорте „полка”. Вируси су такође проблем, који не доводе до сушења засада, али због исцрпљивања биљака, смањеног приноса и квалитета плодова економска рачуница је на изузетно ниском нивоу и произвођачи одустају од неге болесних засада.

Болести нису једини проблем са којима се наши произвођачи боре. Како каже, у претходне три, четири године велики број њих суочио се са чињеницом да су приликом куповине захтевали саднице једне сорте, а да су заправо касније схватили да у својим засадима негују мутиране биљке које ни по чему не одговарају ономе што су тражили.

– Због погрешне процедуре производње и неправилног третмана садног материјала сорте „фертоди заматос” произвођачи су, иако су применили све потребне мере произвођачке праксе и имали одличан пријем и пораст биљака, друге године по садњи остали без приноса. Чак и оно мало плодова које су убрали ни по чему нису личили на карактеристичне плодове ове сорте – објашњава наш саговорник.

Најчешће замерке произвођача биле су да су плодови ситни, да су неправилног облика и да се приликом бербе распадају и круне. Према његовим речима, сорта „фертоди заматос” се последњих година прилично раширила у малињацима западне Србије, пре свега због чињенице да боље подноси тежа земљишта у односу на „виламет” и „микер”, али и хроничног дефицита квалитетног садног материјала ове две сорте.

Према међународној ЕППО ПМ 4/10(2) сертификационој шеми за рубус врсте, којима малина припада, строго је дефинисан начин производње садног материјала. У случају неодговарајућег начина производње, а то је лоше спроведена клонска селекција и неправилан избор почетног материјала који, упркос добром здравственом статусу, нема пожељне помолошке карактеристике чијим се даљим умножавањем испољавају негативности. Напомиње да ће оштећени произвођачи у великом броју случајева правду потражити на суду.

– А нама треба да је за опомену и наук да је приликом производње, увоза и промета садног материјала потребно поштовати међународно признате протоколе и шеме и да здравствена исправност није једини предуслов успешности одређене производње – истиче др Александар Лепосавић.