Кијеву недостаје још 45 милијарди евра

Европска унија могла би већ наредне године поново да се суочи са потребом да обезбеди додатна средства за Украјину, јер недавно одобрени кредит од 90 милијарди евра, намењен покривању буџетских и војних потреба Кијева, можда неће бити довољан, пише „Волстрит журнал”, позивајући се на изворе упознате са разговорима у Бриселу.

Савет ЕУ је 23. априла формално одобрио последњи елемент пакета подршке од 90 милијарди евра, уз образложење да је реч о зајму за финансирање хитних буџетских и одбрамбених потреба Украјине. Исплате би, како је најављено, требало да почну што је пре могуће.

Према писању америчког листа, европски званичници су месецима покушавали да пронађу модел за ново финансирање Кијева. Међу опцијама које су разматране биле су употреба прихода од замрзнуте руске имовине, задуживање код европских банака, као и проналажење новца у постојећим фондовима ЕУ.

Међутим, више иницијатива наишло је на отпор појединих чланица, пре свега Белгије, Мађарске и Словачке. Према извештајима западних медија, пакет је одблокиран тек пошто је Мађарска повукла вето, а ЕУ је потом одобрила кредит од 90 милијарди евра за економске и војне потребе Украјине у наредне две године.

Иако је сума у првом тренутку деловала значајно, у Бриселу сада расте забринутост да она неће бити довољна. „Волстрит журнал” наводи да би ЕУ, уместо 2028. године како је раније планирано, могла већ 2027. поново да отвори питање финансирања Украјине.

Према тим проценама, Кијеву би могло да недостаје још око 45 милијарди евра за попуњавање буџетских празнина. Велика Британија и Јапан су, како се наводи, сигнализирали спремност да учествују у обезбеђивању тог новца, али њихове владе до сада нису усвојиле конкретне финансијске обавезе.

На одлуку ЕУ реаговао је и посланик Државне думе Михаил Шеремет, представник Кримског региона, који је у изјави за РИА Новости кредит назвао „крвавим”. Он је оценио да новац није намењен миру, већ наставку сукоба са Русијом.

„Европска унија очигледно није вођена здравим разумом или жељом за миром. Све маске су пале”, рекао је Шеремет, тврдећи да ће кредит, како је навео, послужити за наставак рата и даље разарање Украјине.

У Бриселу, међутим, инсистирају да је реч о пакету неопходном за очување финансијске стабилности Украјине и њених одбрамбених капацитета. Одлука о зајму усвојена је у тренутку када ЕУ истовремено настоји да појача санкциони притисак на Москву и обезбеди дугорочнију подршку Кијеву.