Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страх мештана Дрвара након упада миграната

Село Трубар данас је слика небриге и несигурности, српски повратници су изгубили миран сан, каже начелница Душица Рунић
Страх мештана Дрвара након упада миграната
Повратничке општине на удару миграната: Дрвар (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Двадесетак мештана српског села Трубар, надомак Дрвара, данима живи у страху након серије упада миграната, који су прошле седмице најпре провалили у Храм Рођења Пресвете Богородице, а потом опљачкали више повратничких домаћинстава. Ово село и област око њега, иако географски ослоњени на Дрвар, након потписивања Дејтонског мировног споразума административно су припали Бихаћу, од којег су удаљени око педесет километара. У непосредној близини Бихаћа налази се мигрантски камп „Липа”, што додатно појачава питања која постављају српска удружења, како су мигранти, који би требало да бораве у контролисаним условима, успели да непримећено стигну до овог повратничког села код Дрвара. Углавном се наводи да су мигранти у српско село упали након што су враћени са хрватске границе.

Мештани тврде да се осећају потпуно незаштићено. „Проваљено је у куће породица Родић, Роквић и Бабић, а опљачкана је кућа породице Зељковић, одакле је однесено више хиљада марака”, испричао је Рајко Поповић, наглашавајући да ово није изолован случај.

Полиција, како каже, изађе на терен, обави увиђај и ту се све завршава. Драган Зељковић, мештанин Трубара, рекао је да су мигранти провалили у цркву и ту преспавали. „Дошли су из правца Хрватске, јер је удаљеност око два километра од границе”, каже Зељковић.

Сличну оцену износи и Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, који сумња да ће институције тог ентитета успети да заштите повратнике.

„У том подручју, у радијусу од неколико десетина километара, нема насељених кућа Бошњака и Хрвата. Једва смо се изборили да нам не отворе центар у Меденом пољу поред Петровца, али очито да ни камп ’Липа’ није добро решење јер полиција Унско-санског кантона мора да штити људе, а то не ради”, каже Радановић за „Политику”.

Он додаје да је све део генерално лоше атмосфере у том ентитету у ком су, како наводи, Срби обесправљени.

„Они би волели да нема ни Срба, ни наших светиња, гробаља, очито да би им дражи суграђани били из Саудијске Арабије. Где год нема српског полицајца, нисмо безбедни и то нам је кристално јасно после искустава из Другог светског рата, као и последњег грађанског сукоба у ком смо преживели етничко чишћење услед кога је од преко пола милиона српских житеља ФБиХ у том ентитету остало мање од тридесет хиљада”, каже Радановић.

Начелница Дрвара Душица Рунић указује да је безбедносна ситуација последица ширег проблема, мигрантске руте која пролази кроз ретко насељена повратничка подручја. „Гранична полиција се правда недостатком људства, кантонална полиција реагује тек по позиву, а у пракси се све своди на питање надлежности, у којем на крају испада да нико није надлежан. Свештеник је пријавио полицији провалу у цркву, али мештани страхују да ће све, као и до сада, остати у ладици”, истиче Рунићева, додајући да су повратници „изгубили миран сан”.

Министар унутрашњих послова Федерације БиХ Рамо Исак каже да није упознат са инцидентима у Дрвару, рекавши да то „није његов посао”, али је након питања медија најавио да ће затражити информације о томе. Навео је да је дужност директора полиције да координише са кантоналним министарствима и надлежним тужилаштвима.

На недавне инциденте је реаговала и Мисија ОЕБС-а у БиХ, позвавши на хитну и темељну истрагу. „Заштита слободе вероисповести и очување верских објеката кључни су за безбедност и друштвену кохезију”, поручили су из ове организације.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.