Скупштина у Приштини пред распуштањем

Према пресуди Уставног суда, уколико председник привремених институција не буде изабран до 28. априла, Скупштина се аутоматски распушта, а ванредни избори морају бити одржани у року од 45 дана. Такав расплет значио би ново продубљивање политичке кризе у Приштини и треће парламентарне изборе за само 16 месеци.

Покрет Самоопредељење, који има највише посланика у Скупштини, али нема довољан број гласова да самостално изабере председника, понудио је у суботу двема највећим опозиционим странкама – Демократској партији Косова и Демократском савезу Косова – да предложе по три нестраначка кандидата за ту функцију.

Тај предлог, међутим, није приближио ставове власти и опозиције. Демократска партија Косова, друга странка по броју посланика, одбила је понуду. Председник те партије Бедри Хамза оценио је да је реч о „маневру” Самоопредељења и поновио да је за ДПК питање избора председника „затворено”.

Лидер Демократског савеза Косова Љумир Абдиџику одговорио је да би његова странка могла да предложи доскорашњу председницу Вјосу Османи, али само ако Самоопредељење претходно обезбеди 66 гласова за њен избор. Из Покрета Самоопредељење до сада није било одговора на тај контрапредлог, а познато је да у тој странци сматрају да Османи не испуњава критеријуме које су сами поставили када су тражили нестраначке кандидате.

Шефица посланичке групе Самоопредељења Арберије Нагавци изјавила је да тај покрет још није добио предлоге опозиционих странака и поново их позвала да доставе имена кандидата.

Функцију председника привремених приштинских институција тренутно обавља председница Скупштине Аљбуљена Хаџију, пошто је мандат Вјоси Османи истекао 4. априла, а парламент није изабрао њеног наследника.

Претходни покушај избора председника пропао је 5. марта, када је Самоопредељење предложило два кандидата – Глаука Коњуфцу и Фатмире Кољчаку. Гласање, међутим, није одржано јер у сали није било најмање 80 посланика, колико је неопходно за кворум. После тога је Вјоса Османи 6. марта потписала декрет о распуштању Скупштине, али је Самоопредељење тај потез оспорило пред Уставним судом.

Уставни суд је 25. марта пресудио да декрет о распуштању парламента нема правно дејство и дао посланицима додатни рок од 34 дана да изаберу председника.

За избор председника у прва два круга потребна је двотрећинска већина од укупно 120 посланика, док је у трећем кругу довољан 61 глас. Међутим, за одржавање седнице неопходно је присуство најмање 80 посланика, што опозицији даје могућност да блокира процес недоласком у салу.

Самоопредељење је на ванредним изборима 28. децембра прошле године освојило 57 мандата, ДПК има 22, ДСК 15, а Алијанса за будућност Косова шест мандата. Без договора са делом опозиције, странка Аљбина Куртија не може сама да обезбеди избор председника.

Уколико до истека рока не дође до преокрета, Приштина ће ући у још један изборни циклус, што би додатно продужило институционалну нестабилност и потврдило да ни после два изборна процеса у кратком року није формирана стабилна политичка већина.