За „Милана Топлицу” има жедних купаца

Прокупље – Привремени заступник друштвеног капитала у предузећу „Милан Топлица” Видоје Савић дао је „Политици” на увид писмо једног од угледнијих српских бизнисмена, упућено Акцијском фонду, у коме изражава спремност да откупи већински пакет акција и тако постане власник овог предузећа за производњу минералне воде, као и да одмах након те трансакције покрене производњу. Уколико би се то догодило, фабрика из места Туларекод Прокупља добила би нову шансу да изађе из транзиционог вилајета којим лута готово читаву деценију.

Предузеће „Милан Топлица“ продато је на аукцији 2004. трочланом конзорцијуму „Атлас група”, који су чинили директор „Це-маркета” Слободан Радуловић (пред оптужницом побегао у иностранство), Мико Брашњевић (ухапшен као члан тзв. стечајне мафије, у притвору извршио самоубиство) и Душан Кнежевић, власник „Атлас система”, који је био и лидер конзорцијума. После уплива „руке закона” у послове његових партнера, и Кнежевић је од „Милана Топлице” дигао руке, па је Агенција за приватизацију крајем 2008. раскинула купопродајни угор, јер није испуњена обавеза да производња буде настављена у року од две године.

Купци, међутим, јесу испунили део уговора: направили су модерну халу површине 2.200 квадратних метара, отворили две нове бушотине за минералну воду, допремили најсавременије машине за пуњење 12.000 боца на сат, увезене из Немачке, а тамо су на усавршавање послали и стручњаке који би радили на тим постројењима.

Али, та нова хала није заврвела од радника и производње, већ је један њен део претворен у – магацин. Машине су остале нераспаковане, прекривене најлонским засторима. Из нове бушотине у реку Топлицу отиче минерална вода брзином од 18 литара у секунди, а то је количина која би задовољила потребе житеља неког омањег града. „Вајду” имају једино домаћице из околних кућа, јер се рубље, и без детерџента, одлично опере у минералној води.

Од свих запослених у „Милану Топлици”, посла једино има за чуваре на капији, а о платама нема ни говора. Некада је овде било 350 радника, а оних 180 који се воде на бројном стању не зна шта ће са њима даље бити.

– Овде смо без телефона, струје, воде, грејања... Фабрику чувамо уз свеће, које сами купујемо, грејемо се на дрва која доносимо од куће. Ево тече и седма година како ни динара плате нема – каже нам чувар Слободан Драмићанин, којег смо затекли на капији, иза које нема „живе душе”.

– Понекад само наврати директор, да пита како смо. Обилази нас и патрола полиције, хвала јој, тако ипак осећамо неку сигурност – додаје Слободан.

Након што је купопродајни уговор са „Атлас групом” раскинут, деонице „Милана Топлице“ пребачене су у посед Акцијског фонда. Међутим, није сасвим јасно шта је од тога могуће купити.

Према решењу које је ових дана добио Видоје Савић, привремени заступник друштвеног капитала овог предузећа, реч је о 70 одсто имовине „Милана Топлице“. Међутим, Савићу је поверено 18.165 акција номиналне вредности од по 1.000 динара, што је тек нешто више од 11 одсто свих издатих акција. Уз то, како сазнајемо, у име „Атлас групе“ на решење о раскиду купопродајног уговора уложена је и жалба трговинском суду. Суђење ће, наравно, да потраје.

Милан Арсовић, председник општине Прокупље, каже за „Политику“ да је вода „Милан Топлица“ један од потенцијалних брендова ове општине и да ће локална самоуправа учинити све што је у њеној моћи да фабрика с новим власником поново проради: већ су донете одлуке о ослобађању од локалних такса и пореза на годину, две или више, у зависности од броја радника који буду запослени. Интересују се, каже он, многи, врло озбиљни купци, из земље и иностранства.

– Потрудићемо се да синхронизујемо акције са Агенцијом за приватизацију, као и да Акцијски фонд брже реагује. И то већ ових дана – каже Арсовић.

Данијел Милошевић, један од преосталих радника овог некада бројног и успешног предузећа, каже за наш лист да је свеједно ко ће купити фабрику, једино је битно да уистину покрене производњу:

– Најважније је да ово природно благо више не отиче у Топлицу и да даље не пропадају модерне машине које су већ овде и које би могле да раде чим их отпакујемо. Желимо да радимо и зарадимо, а не да чекамо милостињу од државе или неког другог – закључује Милошевић.

Драган Борисављевић

--------------------------------------------------

Традиција овенчана златним медаљама

У Вичи код Прокупља минерална вода се производила још од двадесетих година прошлога века. Она је освојила златне медаље на светским сајмовима у Паризу (1933) и Лондону (1936). Овде су, тврде археолози, још у римским временима постојале терме, а раније и бања са лековитом водом.

Шездесетих година прошлога века, у суседном селу Туларе изграђена је модерна фабрика за флаширање воде. До деведесетих година, вода „Милан Топлица” стајала је раме уз раме са „књазом Милошем“ и „раденском“ – и на домаћем и на иностраном тржишту.