Моцарт филмске музике

Режисер мора да буде задовољан делом композитора. Радећи заједно, склапају се и пријатељства, тако да приликом сваког наредног заједничког рада се, вероватно, успоставља бољи однос. То је нешто што, заиста, јесте веома битно. Што се тиче успеха код публике, не знам чему то дугујем. Успех који доживљавам код публике, музичара, критичара је нешто што је чињеница, али не знам разлог томе. Ценим такво мишљење публике.

Ово је у кратком интервјуу за „Политику”, јуче ујутро у хотелу „Континентал” рекао Енио Мориконе, чувени италијански композитор, аранжер и диригент који први пут борави у Београду. Славни Италијан ће са својим оркестром „Roma Sinfonietta”и хором „Обилић” вечерас, на Дан заљубљених, у каријери дугој више од пет деценија, наступити у Београду.

Композитор, који је упркос примамљивим понудама из Америке, рекао „не” животу у Холивуду и остао у свом Риму, представиће се публици у Београдској арени. Овај концерт је и завршница десетог „Гитар арт” фестивала, и протећи ће у знаку „Моцарта филмске музике”, како су чувеног италијанског композитора, аранжера и диригента Енија Мориконеа једном назвали.

Иако је компоновао музику за више од 400 филмова, публика широм света га углавном препознаје као композитора музике за вестерн филмове, пре свега остварења Серђа Леонеа. Понекад му то смета, јер, како каже, урадио је музику за „само 30 вестерна”. После пет номинација за Оскара (музика за филмове „Мисија”, „Багзи”, „Малена”, „Несаломиви”, „Дани раја”), златну статуету коначно је добио пре две године из руку Клинта Иствуда, али за животно дело.

Радио је са бројним редитељима (Ђузепе Торнаторе, Бертолучи, Зафирели, Брајан де Палма, Роланд Џофе, Дарио Арђенто…). Не смемо изоставити ни Александра Петровића, чији је филм „Мајстор и Маргарита” оплеменио својом музиком.

У густом распореду, који му је „наметнут” током боравка у Београду, осамдесетогодишњи Италијан одвојио је време и за српске новинаре. У интервјуу за „Политику”, једном од ретких разговора за штампане медије, подсетили смо на његову давну изјаву да је увео формулу – „музику компоновао, аранжирао и дириговао Енио Мориконе”. Зато га питамо колика је, онда, његова улога у савременој музици последњих пет деценија?

– Сматрам да сам заиста, што се тиче писања музике, дао значајан допринос савременој музици, а што се тиче дириговања не, јер сам некада и сам користио друге диригенте којима бих непосредно пре изласка на сцену рекао шта треба да извуку из одређеног музичког дела. Што се тиче саме композиције, као и саме идеје и инструментализације музике, заиста сматрам да сам ту дао значајан допринос.

Од 2001. године често наступа по свету са својим оркестром „Roma Sinfonietta”. Чини се као да је наступима дао предност у односу на компоновање филмске музике?

– Нисам променио смер у свом професионалном деловању. Штавише, приликом потписивања уговора за концерте на којима диригујем, увек укључујем клаузулу где наглашавам да је мој приоритетни рад компоновање и да, уколико ме нешто везано за стварање музике спречи, не могу да одржим концерт. Наступе одржавам само онда када сам слободан и када имам времена да се томе посветим, међутим то не значи да сам напустио компоновање. Могло би се, можда, рећи да сам у последње време привидно интензивирао рад на компоновању такозване апсолутне музике, у односу на филмску музику коју сам донекле запоставио.

После интервјуа за наш лист, Мориконе је јуче стигао да одржи и конференцију за медије у Скупштини града Београда, где је захвалио домаћинима на срдачном дочеку који му је приређен.

– Организовати овакав концерт представља велику одговорност, с обзиром на то да овакви концерти подразумевају високе трошкове. Организатор је показао храброст, али и поштовање према мени. Надам се да ће овај концерт бити нешто ретко, јединствено и различито. Морам да кажем да ми је заиста велика част што се налазим овде. Где год да сам дириговао, увек сам добро дочекан, стога се надам да ће тако бити и у Београду – рекао је Италијан, који се потом, заједно са својом супругом, са којом је у браку готово пет деценија, упутио у Скадарлију на ручак.

Енио Мориконе је, на први поглед, уздржан и крајње озбиљан човек. Не смеје се, нити на његовом лицу можете „прочитати” да ли је срећан или узбуђен, а разлоге објашњава овако:

– Није лако одржати концерт у коме учествује бројни хор са више од 100 чланова и 95 чланова оркестра. Увек бринем да ли ће то заиста бити онако успешно како желим. Стога се и не осмехујем превише. Ако концерт добро прође, онда има разлога за радост!

Према речима Мориконеа, публика у Београдској арени вечерас ће бити у прилици да чује његова дела написана за гитару пре скоро пет деценија. Оркестар славног композитора „Roma Sinfonietta”и хор „Обилић” извешће делове филмске музике из „Несаломивих”, „Било једном у Америци”, „H2S”, „Магдалена”, „Добар, лош , зао”... Други део програма биће посвећен Мориконеовим композицијама за, како је сам рекао, ангажоване филмове, као што су „Битка за Алжир”, „Радничка класа иде у рај”, „Мисија”…

После 50 година каријере, музике за 500 телевизијских и филмских продукција, бројних награда, дела за клавир, глас, гудачке оркестре, обоу, чело, флауту, гитару… Енио Мориконе не одустаје!

„Нисам се уморио, још увек уживам и не знам шта бих у животу друго радио. То је разлог што ме компоновање и извођење моје музике и даље узбуђује”. Додуше, један сан остао му је недосањан – да постане шампион у шаху!