Град под турбаном

Ком, 14. фебруара – У сенци величанствених иранскоплавих кубета и шест минарета гробнице Хазрат е Масуме, ћерке седмог имама шиитске вере, овај свети град је незванично место рођења исламске револуције, врело религиозног учења, идеолошки бастион теократског естаблишмента, брана либерализацији културе и живљења.

Откако је персијска династија сафавида 1501. године дванаестоимамски шиизам прогласила за званичну веру Персијског царства, вековно ривалство са сунитима није посустало, чак је после победе исламске револуције 1979. појачано, потврђујући амбиције Ирана као „суперсиле”.

Међународни универзитет Ал Мустафа је шиитима оно што је сунитима каирски Ал Азхар: више од 50.000 студената хуманистичких исламских наука. Готово трећина је из 90 држава света.„Исламска револуција десила се у Ирану, али њен утицај није заокружен на Иран, чак ни на Блиски исток. Она има ширу димензију”, објашњава ми професор др Алиреза Арафи, генерални директор овог универзитета, кога је на то место одредио директно ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи.

Подсећајући да су погрешили они који су мислили да је прошла епоха религије, професор Арафи, један од најугледнијих иранских ајатолаха, каже: „Исламска револуција може да буде симбол повратка света религији. Она је потврдила да може да преокрене друштво и да донесе глобалне промене.”

Ова сасвим јединствена иранска формула није нигде видљивија него у Кому. Овде „рухани”, свештеници, изучавају ислам, добијају упутства за ватрено политизиране проповеди током молитви петком. Одавде је у првим данима Хомеинијеве власти њих 8.000 одлазило да по забитим деловима Ирана објашњавају револуцију. Ту су се „рухани” припремали за рат са Ираком.

Данас, у другој фази, одавде се шаљу сигнали Револуционарним гардистима или басиџима, народној милицији која негује етос револуције и слави култ мучеништва. „Духовни поглед је наш главни прибор”, каже ми проф. др Хамид Парсанија, помоћник генералног директора Организације за исламску пропаганду (ОИП), чији је мултидисциплинарни центар образац активног ширења шиитске вере.

Центар издаје књиге, енциклопедије и часописе. Око 200 експерата подељених у две смене свакодневно одговара на разна питања о вери, некад Интернетом, најчешће телефоном. Тихо улазим у салу у којој се тридесетак девојака подучава да буду водичи женама које ће ићи на хаџилук у Меку.„Наш центар за куранске науке је највећи на свету”, с поносом констатује Саид Азад Рустазад, функционер ОИП-а.

Из Кома се учењем по десетинама медреса попут Феизијех или Хоџатијех, које је похађао и ајатолах Хомеини, супротставља „одвратно болном” понашању западне младежи, како то категорише ајатолах Али Хамнеи.

Одавде крећу упозорења да непријатељ покушава да иранску младеж удаљи од вере. Одмах после револуције активирана су многа социјална ограничења: стриктно исламски код облачења, забрана мешања невенчаних младића и девојака, забрана савременог плеса.

Женама је забрањено откривање глежњева, ношење провидних „хиџаба” – мараме која прекрива лице, кратких или уских јакни. Они који шетају кућне љубимце или мушкарци раскалашних фризура такође могу да плате казну до 55 долара. Утицајна верска десница Кома жестоко се супротставила одлуци да се женама омогући да присуствују фудбалским утакмицама.

Уколико је у Ирану начин облачења један од барометара Хомеинијеве револуције, а јесте, онда се Техеран, посебно његови либерални северни делови где живи елита, и те како разликује од Кома. Ако кампање забрана у Техерану слабо успевају, овде за њима и нема потребе.

Улице града од 1,5 милиона људи преплављене су мушкарцима под белим турбанима, а има и оних са црним – који наглашавају везу са породицом пророка Мухамеда. Испод борова булевара Амин скрушено промичу жене у искључиво црним „чадорима” који потпуно прекривају главу и тело.

У Техерану се и уз хип-хоп игра по кућама. У Кому је то незамисливо. „Супротно онима који мисле да је уживање везано за грех, треба рећи да је ислам комплетна религија. Можете да уживате и да се забављате без греха”, објашњава проф. Парсанија.

(/slika2)Ком зрачи религиозном посвећеношћу. Чува чистоту вере у јединој шиитској земљи света. „Пројекат исламске револуције почива на теоријском богатству”, каже професор Арафи. „Поредимо драгоцене резултате наука света, придодајемо им наше божје потенцијале и приближавамо их нашим потребама како бисмо кренули корак даље. То је жива комбинација достигнућа науке и исламских принципа.”

Ком је као такав и чувар исламских шеријатских закона. Умро је ајатолах Халхали, „судија за вешање”, кога сам некад интервјуисао. Што не значи да је уклоњена источњачка суровост. Техерански суд је својевремено вођу банде убица осудио прво на ослепљивање, а потом на вешала.

Шеријатске казне су драконске: од јавних вешања за убиства или наркотрговину, до каменовања жена за прељубу или јавних бичевања за ситније преступе, попут употребе алкохола, „узнемиравања жена”, одлазака на партије.

Забрањено је слушања западне музике. Повремено се и ухапси неко из чијих кола трешти „декадентна” поп музика. Онда може да му следи 75 удараца бичем. Инсистира се да бичевања у складу са божанским правом буду јавна, „лекција коју сви треба да виде”, како је брани бивши државни тужилац ајатолах Мортеза Моктадаи.

„Уколико се то западњацима не допада, то је њихов проблем, али смртна казна и бичевање су фундаментални принципи наше вере”, каже ајатолах Мухамад Таги Месбах Јазди помињући борбу против корупције.

Доказујући динамичност друштва и нарушавајући западни стереотип о Ирану као фундаменталистичком бастиону, постоје и они који отворено кажу да је бичевање анахроно, талибанскокажњавање које штети имиџу прогресивног, демократског друштва који Иран жели да пошаље у свет.

Овакав став, сем реформистичких политичара, бране и поједини ајатоласи, попут Мохамада Табатабаија и Макарема Ширазија, откривајући да испод фасцинантних купола од мајолике и елегантних минарета Ком чува неке своје тајне: свештенство није јединствено.

Покушао сам да дођем до познатог критичара режима, великог ајатолаха Хосеина Алија Монтазарија, кога сам својевремено интервјуисао. Хомеини га је пред смрт одредио за свог наследника, али је Монтазари потом пао у немилост због оштрих критика садашњег врховног вође. Скривен је негде овде у кућном притвору.

Ком је град који Техеран наоружава антиреформским идејама. Одавде се шаљу упутства конзервативном судству да затвори неки прореформски лист и ухапси либералне новинаре. Ком се не мења – али то не важи за Иран...